Покрет за одбрану Косова и Метохије

На данашњи дан форензичари ексхумирали 20 тела несталих у Радоњићком језеру

Фото: Коссев

У септембру 1998. форензичари Медицинског факултета у Београду ексхумирали су око 20 тела у Радоњићком језеру и неколико тела на оближњем пољопривредном добру “Економија”. Жртве, Албанци, Срби и Роми, последњи пут су виђени на подручјима која су тада била под контролом ОВК. На њихову судбину данас подсетио је Реком.

Подручје Радоњићког језера/Лиqени и Радоњиqит контролисала је ОВК, изузев Суке Бабалоћ/Бабаллоq, Суке Битеш/Битесх, Суке Црмљане/Цëрмјан и јужног краја језера, где су биле стациониране српске снаге. Полиција је до сазнања о постојању тела тридесеторо Албанаца, Срба и Рома на подручју канала језера дошла на данашњи дан 1998. године, приликом испитивања двојице припадника ОВК.

Жртве чији су посмртни остаци нађени у језеру су последњи пут виђене на различитим локацијама у општинама Пећ/Пејë, Дечане/Деçане и Ђаковица/Гјаковë у периоду од априла до августа 1998. године. Неки су отети, а у неколико случајева нису познате околности нестанка. За већину суд није утврдио шта се са њима догађало од тренутка отмице или нестанка до смрти, забележено је на сајту Глас жртава 1991-2001.

Тим Института за судску медицину Медицинског факултета у Београду је спровео ексхумацију, обдукцију и идентификацију нађених посмртних остататака. Препознавањем одеће, личних предмета и заживотних повреда породице су идентификовале 10 жртава, док је остале МУП Србије 19.септембра исте године сахранио под НН ознаком, у појединачним гробовима на гробљу у Пискотама/Пискотë.

РЕКОМ је регионална комисија за утврђивање чињеница о ратним злочинима и другим тешким повредама људских права почињеним на територији некадашње СФРЈ од 1. јануара 1991. до 31. децембра 2001.

По окончању оружаног сукоба, форензичари МКТЈ су ексхумирали посмртне остатке свих жртава нађених у Радоњићком језеру. Међународна комисија за нестала лица (МКНЛ) је анализом ДНК потврдила идентитет само три од десет жртава, које су породице претходно идентификовале. МКНЛ је ДНК анализом утврдила идентитет посмртних остатака, сахрањених на гробљу у Пискотама, а Канцеларија УНМИК-а за нестала лица и судску медицину (ОМПФ), 2003. и 2005. године, организовала је поновну обдукцију идентификованих посмртних остатака.

МКТЈ је утврдио да су жртве, нађене у Радоњићком језеру: Саније Балај, Истреф и Нурије Краснићи (Красниqи), Зенун Гаши (Гасхи), и мајка и сестра сведока 19 – убијене док су биле у надлежности ОВК; Паљ Краснићи (Пал Красниqи), Африм Суљејмани (Сyлејмани), Кујтим Имерај, Идриз Хоти, Иљире Фрокај (Илире Фррокај), Илија Антић и Раде Попадић су убијени, али Судско веће није могло ван разумне сумње закључити ко је починио убиство, с којом је групом извршилац евентуално био повезан и да ли је убиство извршено док је жртва била у надлежности ОВК. За Сејда Ноција, Милку Влаховић, Хајрулаха Гашија (Хајруллаха Гасхија) и Исуфа Хоџе (Хоxха) суд није могао да утврди да ли су убијени јер судски патолози нису утврдили узрок смрти.

 

 

 

(Коссев, 03. 09. 2021)