Према Резолуцији 1244 Уједињених нација Кфор би требало да буде једина оружана снага на Косову, али реалност на терену је другачија. Косовске безбедносне снаге можда на “папиру нису војска”, али по опреми, људству и улагањима откако је Аљбин Курти на власти у Приштини оне то јесу.
Беспилотне летелице, минобацачи, оклопна возила, заједничке вежбе с другим војскама, мисије у Кувајту и на Малвинима, обука кадра у академијама у Турској, Немачкој, Великој Британији, САД…
Једино што је још преостало јесте распоређивање КБС и на северу Косова, за шта им је и даље потребна дозвола команданта Кфора.
Војни аналитичар Влада Радуловић за Косово онлајн каже да што се тиче процеса наоружања Косовских безбедносних снага и онога што Приштина тежи да успоставии де фацто и де јуре, то је војска Косова.
“Они се налазе у том процесу већ неколико година уназад, односно од краја 2018. године. У складу са тим условно речено те неке три фазе, како су у Приштини прокламовали било је и за очекивати да се до неких кокретних набавки и помака дође, у овом периоду након 2022. године. Из те перспективе посматрано они само раде на томе што су раније испланирали”, каже Радуловић и наставља.
“Имају помоћ из инострантсва без које то не би могли да реализују и поред тога што се некако увек упире прстом на САД, ја бих рекао да то није најисправнији приступ. Чини ми се да много више и имам разлога зашто то тврдим, много више помоћи даје Турска, а онда потом и Велика Британија, а не бих ни Немачку изоставио”.
Радуловић сматра да Турска предњачи у “помоћи КБС” , између осталог по питању оклопних возила, лаких тактичких возила, па чак и неких убојних средстава, система попут минобацача калибра 120 мм.
“Приштина ни по једном докумету нити споразуму не би могла да има своје оружане снаге ,а видимо да су они у томе одмакли далеко. Суштински се неће променити ништа, јер не можете поредити шта год Приштина имала са Војском Србије то је далеко од поређења. Али да ли наоружавање КБС мења ситуацију на терену, мења, јер није исто када имате одређене снаге безбедности као раније Косовски заштитни корпус или како год и већ сада када имате неке минобацаче, средства за противоклопну борбу и када потенцијално имате и лаке преносне системе противваздушне одбране за дејства по авионима у ниском лету или хеликоптерима на пример. То већ сада мења ствари на терену, али није од неког суштинског страха који би требало да забрине некога у Београду”
С друге стране, стручњак за безбедност Нуредин Ибиши сматра да нема разлога за бојазан подсећајући да КБС нема офанзивна, већ одбрамбена дејства.
Ибиши напомиње да су КБС у фази транзиције и да су улагања нормална ствар.
„Потребан је пораст и у бројном стању, сходно томе како је то транзицијом предвиђено, тако и опреме и наоружања. Према томе, неопходно је и да се проценат буџетских додатака повећа, као што је то премијер и навео, и то није само наоружање, већ и опрема, инфраструктура па и додаци за регрутацију, едукацију, опрему и друге логистичке потребе за људство где је једноставно дошло до подизања броја сходно одлуци Владе, односно усвајању плана транзиције од 10 година“, рекао је Ибиши за Косово онлајн.
Он истиче да регион не треба да буде у паници због тога напомињући де је Кфор задужен за безбедност на Косову, а исто тако истиче да не мисли да ће КБС кренути са тежим наоружањем.
„Косовске безбедносне снаге немају прерогативе за офанзивна дејства, већ више за одбрамбена дејства у случају неког хипотетичког напада. Према томе, све су то средства која не подразумевају ни хаубице, ни офанзивну авијацију или друге ракетне системе, него су ослоњени на дефанзивна дејства, одбрамбена дејства“, истиче Ибиши.
Косовски парламент је 14. децембра 2018. године, са 106 гласова за и једним уздржаним усвојио три закона којима се мења мандат Косовских безбедносних снага у војску Косова, а Ибиши истиче да је КБС већ војска.
