Покрет за одбрану Косова и Метохије

На Косову све доступнија дрога, регистровано 10.000 зависника

Илустрација (Фото: pixabay.com)

Косовска полиција је током 2021. године забележила 309 случајева продаје и коришћења опијата. „Спроведене су 162 акције хапшења од којих је 235 за поседовање дроге. Осумњичено је 385 лица. Ухапшено је 359 особа албанског порекла, и 7 српског“, истичу се у одговору Полиције Косова за РТВ Ким.

Легализација марихуане на Косову

Као и у суседним балканским земљама тако и на Косову употреба марихуане није легализована. Сафет Бљакај из „Лавиринта“ сматра да прво треба да се уведе декриминализација, па тек онда легализација.

„Сматрамо да мора што пре да се уведе тај систем декриминализације поготово за канабис, може неко да има два или три грама за своју употребу, али да му се не отвори кривични досије, што је свакако најбитније за младе, у погледу њиховог будућег послао. Због тога, прво морамо усвојити декриминализацију, па потом легализацију“, поручио је Бљакај.

„Према последњим подацима за 2021. годину заплењено је око један килограм и 852 грама хероина, шест килограма и 462 грама марихуане, и ближу четири килограма кокаина“, додаје се у саопштењу полиције.

Све чешћа употреба опојних дрога на Косову је рефлексија онога што се дешава у Европи, сматра Сафет Бљакај директор организације „Лавиринт“ која се бави третманом, лечењем и превенцијом од дроге.

„У Европи се кокаин много проширио, од виших слојева друштва сада је пао на средњи ниво и потражња за дрогом је много већа у Европи, не само у ЕУ већ и другим земљама. Млади прате све што се дешава у Европи и сматрају да и они морају да то раде“, истиче Бљакај.

Он напомиње да на Косову око 40.000 људи користи опојне супстанце, док је 10.000 потврђених зависника.

„У нашој бази података регистровано је 2.630 особа, а ту се подразумевају сви они који су зависници и траже медицинску интервенцију. Сматрамо да на Косову има 40.000 људи који користе дрогу. Делимо их на две категорије: они који дрогу употребљавају рекреативно и они који су зависници“, објашњава Бљакај.

Од опојних дрога на Косову највише су заступљене марихуана, односно канабис, док се последње четири године дистрибуција и употреба кокаина шири веома брзо.

Све више случајева у којима тинејџери користе опијате

Душан Борисављевић председник Омалдинског центра у Грачаници, сматра да млади кроз опојна средства имају више самопоуздања.

„У једном тренутнку мислио сам да је то тренд, мада сада све што изазива зависнот пружа младима еуфорију, јер су млади људи данас често у некој депресији, незадовољни собом, окружењем, па спас траже у неким супстанцама које им пружају осећај самопоуздања“, казао је Борисављевић и напоменуо да људима није потребан дрога да би били срећни, јер на крају све то исцрпи човека и он постаје ментално слаб.

Посебно забрињава што је дрога све дуступнија и тинејџерима.

„Узраст оних који користе дрогу је много пао, пре десет година, на пример 2007. године просек је био од 22,4, док је 2019. тај број пао на 16,4. Имамо и много случајева са 14, 13 и 12 година, ми те случајеве сматрамо екстемним али они нису чести, то су практично деца“, наводи Бљакај.

Како препозанти ко користи дрогу?

Бљакај напомиње да је тешко препознати онога ко користи дрогу, поготово је то тешко родитељима.

„Увек се наглашавају црвене очи, проширене зенице, међутим то може да буде и из других разлога. Млади су паметнији и знају много трикова, као што су капи које уклањају црвенило у очима. На пример лош резултат у школи и промена понашања се често везују са пубертетом, али када родитељи виде тако нешто треба да се запитају шта се заправо дешава. Уколико сумњају, треба се обрате лекару или психологу. Ми имао комплетан програм, биолошке тестове којима можемо да одредимо да ли је употребљивана нека дрога и која и колико дуго се користи, такође имамо још и психолошке методе“, истакао је Бљакај.

Старији суграђани од којих су многи родитељи страхују што је дрога све доступнија на Косову.

„Дроге сигурно има, ни ми (Косово) нисмо могли да се одупремо, хтели смо демократију, Европу, хтели смо нове трендове и сада је она ту“, истакао је Мехмед Браими из Косова Поља.

„Дроге свакако има, и то све више. Проблем је што родитељи не контактирају довољно са својом децом, па деца онда попуштају и конзумирају дрогу“, рекла је мештанка општине Грачаница.

„Из онога што чујемо, схватио сам да има доста дроге на Косову, али и у целом региону. До конзумирања долази јер не постоји интегритет родитеља према деци“, рекао је Алберт Маљоку.

„Будући на присуство дроге на глобалном нивоу, сматрам да нема великих разлика па чак ни овде код нас. Постоји велики број младих који дрогу гледају као експеримент“, истакла је Андреана Чекић.

„Дроге на Косову сигурно има, али колико је она заступљена међу нашом омладином то стварно не знам“, кратко је одговорио Ненад Шубарић.

„Живим у Швајцарској, не знам каква је ситуација овде на Косову, али сматрам да је Швајцарска веома слободна земља, конзумирања џоинта је дневна рутина. Сматра да тако треба да буде и на Косову, али и у Северној Македонији и Србији, треба да постоји толеранција“, сматра Гаши Малићи.

„Нема јаких дрога као кокаина, али мислим да марихуане има доста а највише у школама, што је постао велики проблем“, казао је Аполон Хоџа.

Програм одвикавања

Током лечења зависника циљ организације „Лавиринт“ је да им омогући нормалан живот. „Није све на нама, процес одвикавања зависи и од њих самих“, казао је Бљакај.

„Имамо програме, а један од њих је метадонски програм за зависнике од хероина, уколико они не желе да се скину са те дроге, ми то заменимо са метадоном који је много контролисанији. Процес одвикавања зависи од личности, то не значи лечење у потпуности, ми то избегавамо јер се често дешава да на годину дана одустају од дроге, па се поново враћају, врло је тешко рећи да је то лечење“, рекао је Бљакај и додао да је кроз метадонски програм прошло 380 лица, док је тренутно у програму 125.

Косовска Национална стратегија за борбу против наркотика и Акциони план за 2018-2022. наводе да им је сврха да “развију, рационалном употребом материјала, финансијских и људских ресурса, политике намењене преузимању одговорности за заштиту појединца и друштва од проблема проистеклих из злоупотребе наркотика”. Стратегија у први план ставља три конкретна циља који треба да испуне њену сврху: “смањење потражње и штете”, “смањење понуде и снабдевености” и “сарадња и координација”.

(РАДИОКИМ. 03. 07. 2021)

 

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print