Процурео део стенограма у којем пише:
„…Могерини, ја и Тома ово више не можемо да радимо, Тома се повлачи да пече ракију а ја ћу да кормило државе препустим Ракићу. Он ће убудуће бити одговоран за све што се у Митровици буде догађало, а Тома ће да нађе некога ко ће бити одговоран за потписивање независности Косова од стране Државе Србије.
Наравно, тада ћете по договору коначно формирати „ЗСО“ која је ионако ваша, албанска институција са србским називом, а ми ћемо то прогласити победом тако да ће у општој еуфорији неприметно проћи наше истовремено признавање независног Косова… као што ће неприметно проћи и активирање државног броја +383 за Косово.
Буде ли потребно, извешћу уценом Србе да се референдумски изјасне, и наравно, прихвате одлуку да у замену за ЗСО дамо независност Косову. Тако ћемо кривицу за кључне и финалне уступке албанцима пребацити на Косметске Србе и њихове представнике и све то представити као њихову жељу и став!“
Ово је било мало у „Информерском“ стилу 🙂
Али, на жалост, то је сценарио који је спреман и који нас чека!
Сада врло, врло озбиљно!
Све до јучерашње Вучићеве КЗС у Рашки, био сам убеђен да је онај јучерашњи ријалити циркус, који је пандемијски захватио Србију, део само предизборне пропаганде. Али не. Оно од јуче је све, само не игра. И оно је најава нечег јако, јако лошег што чека најпре нас у србској Митровици, потом на Северу, па и по целом Космету.
Ко је иоле пажљивије пратио иначе неповезану причу свих говорника, осим међусобних хвалоспева чуо је и нешто што нимало није далеко од „процурелог стенограма“. Тако да смо чули премијера како каже:
„На све њихове захтеве смо пристали, СВЕ њихове предлоге прихватили, а они ни један наш захтев испунили нису док смо ми испунили све. И то траје пуних 5 година!“
Питање које се намеће је:
Ако вас неко 5 година лаже, завлачи, све вам узима а ништа не даје…зашто онда ту сумануту мазохистичку игру лудог и збуњеног, где сте ви увек збуњени, једноставно не прекинете?
Зашто не вратите оно што сте под преваром дали?
Па и „раднице“ на плавом мосту можете навући, преварити само једном, евентуално два пута, али више не. Посебно их не можете варати годинама.
Који је онда ,,мотив’’ да пуних 5 година разарате све србске институције на Космету, да пуним плућима заокружујете косовску државност и да србски народ остављате у канџама на милост и немилост челницима УЧК?
– Сазнали смо јуче и то да је лаж да је пруга којом је требало да прође СНС воз ономад била минирана! И да је опасност у ствари претила од машиновође – самоубице који је закупио локомотиву да се закуца у СНС воз (и тако неограничено ужива са 70 или колико већ, девица!)
– Рече премијер и да „не може ‘РОСА’ да се креће Севером Косова…“ а онда и „… а, ако се већ и креће онда нека им барем састав буде пропорционалан саставу становништва на Северу.“ (!!!!!)
Дакле, више није проблем да „РОСА“ постане редовна јединица на Северу, је’л?! Је ли и то један од оних свих прихваћених захтева у Бриселу?!
Међутим, онај најопаснији део „свих прихваћених захтева албанаца’’ Који експлицитно показује у ком ће се смеру ићи преостала издаја, је део када нам премијер сликовито описује пре(раз)говоре у Бриселу…
Премијер: Кажу ми они да зид мора бити срушен. Ја кажем – морам да се чујем са Гораном, не могу ја тек тако без његовог пристанка да ишта прихватим“.
Па наравно, ипак је он градоначелник а не било ко.
Већ замишљам: чује се бат корака: туп, туп туп… Одлазак до прозора… Окретање броја мобилног. Тишина у соби… Узнемиреност и ишчекивање шта ће градоначелник рећи. Одједном, чује се: „Ало…“.
Тензија достиже врхунац.
Премијер дрхтавим гласом пита: „Горане, они хоће да се зид сруши. Шта да радимо?“
Тајац… Горан размишља…
Могерини и Тачи се гледају немо и грозничаво…
Нелагоду прекида глас из слушалице: „Може Ацо, прихвати!“
Олакшање!!!
Али, ту није крај, јер следи друго мучење наше делегације. Како рече премијер Албанци сада траже и да никакве препреке након зида не буде на мосту. Можда могу потапајући стубови, али тако да се након пар дана исти покваре и остану спуштени.
Председник и премијер онако „тешкопреговарачки“ опет прихватају све, али опет, „печат“ мора да стави градоначелник. Вучић се усуђује да им храбро, бескомпромисно, па таман га сменили, у лице одбруси: – е сада сте претерали! Зашто ми малопре то нисте рекли? Сада треба опет да окрећем Горана, а знате ли ви колико то кошта? Знате ли ви уопште где је и колико је далеко „Географска област“? И… кад сам код те области, да ли да као префикс број окрећем +383 или +381? Премијер поново, онако очајнички, иде ка уклетом прозору, поново зове свог Горана. Поново тишина. Тачи грицка нокте, Могерини не дише, а Тома тихо увежбава онај плес куковима, увијање али овог пута без штапа у рукама. Елем… опет звоњава…
Мушки глас: „Реци Ацо“.
Премијер: Горане, ови сада желе неке потапајуће стубове. Обичне стубове који ће бити спуштени, наравно!
Тајац. Горан размишља… (или се консултује са својим народом?)
Ипак не одуговлачи већ поручује: Може премијеру и то. Добро сам размислио!
Олакшање поново. И ова мукотрпна рунда разговора је завршена. Сада може и партија шаха да се одигра. А затим… свођење рачуна… тек да се види колико је ко „добар“… добар преговарач!
Тако да, браћо моја драга, са мало шале али и пуно више збиље, желим вас упозорити да нам је омча око врата наметнута. Мало времена имамо. На нама је хоћемо ли да зомбијски прихватимо припремљени сценарио где ће нас држава заједно са породицама нашим оставити на милост и немилост креаторима „жутих кућа“ и челницима ОВК, па још да њихову издају нама као белег на руке пренесу и тиме нам вековно проклетство издаје као жиг пред поколењима оставе…
Или ћемо коначно показати храброст и одлучност да никакву издају, никакав антиуставни договор нити потпис који је уједно противан сваком нашем интересу, не прихватимо!
Схватите,
– Будемо ли поново успоставили јединство, живели једни за друге без злобе и зависти,
– Будемо ли све међусобне анимозитете склонили у страну барем док Космет и нас на Космету сачувамо,
– Не буде ли међу нама одрода који би прихватио улогу ,,братоубица и државоубица’’…нема тог споразума нити притиска који нас може отерати са Космета нити нам одузети Србију на Космету!
Како ми радили, тако нам Бог помогао!
Актуелна радња у време писања објаве – 2017 л.Г. одвијала се такође пету годину заредом (од 2012 л.Г.)!”
