Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Небојша Јовић: Јесмо ли балканска браћа уједињења или народи разграничења

Ако сам добро разумео наш државни врх, Албанци на Косову и Метохији су ,,људи из шуме; разбојници из шуме; они којима се не може веровати; насилници; људи који нити један договор нити писани документ, нити ишта од договореног испоштовали нису”…

Једном речју то су ,,људи са којима се морамо разграничити јер се у противном може десити да они својим криминалом, парама и пословима, и остатак Србије на најдиректнији начин угрозе. Па се зато мора подвући јасна државна, административна црта, између на си њих“?!

Та црта истовремено подразумева да њима таквима (разбојницима, насилницима, убицама из шуме) оставимо светиње наше, цркве и манастире, светитеље и мошти њихове свете, територију, сва блага и рудна и историјска, ништа мање плодну од војвођанске – земљу метохијску… Напослетку и народ.

А онда, покрећемо ,,мини Шенген”, што је еуфемизам за ,,Велику Албанију“, у чијем стварању предуго већ учествујемо и где ти исти Албанци илити убице из шуме, могу несметано, само са личном картом да у Србију уђу. И њихова роба. И њихов крвави новац. И криминал. И новац од наркотика… Једноставно, све.

Да напоменем да се ово моје писање односи на други корак који је у припреми и чак од премијера Албаније најављен (али о чему се ипак још отворено не прича јер се чека да се ,,српска жаба у лонцу још мало прокува”), а то је придруживање «новошенгену» и Косова као, наравно, државе!

Јер Космет им мора бити део Шенгена, а знајући да је иницијатор овог новог уједињења део машинерије која је апсолутно и нескривено за отимање Космета Србији, није тешко схватити у ком својству би оно било део ове нове заједнице!

Део те исте заједнице, буде ли заживела, мораће бити и Црна Гора, највише због дела своје територије који је такође виђен као део ,,Велике Албаније”.

Званични Београд ће, сигуран сам, опет поновити давно прочитану, политички инфантилну мантру, које се годинама не одриче, а то је – небитно је што ће Косово можда сви сматрати равноправном државом Шенгена, и то што у државним заједницама не могу бити окрузи, покрајине и сл. већ само државе. Битно је да ћемо га (Косово) ми звати и сматрати покрајином!

Тако ћемо доћи у ситуацију да ,,бизнисмени” албански могу у Србију ући уз личну карту, а истовремено наш председник, премијер, наши посланици, министри, не могу да уђу на Косово и Метохију ни са пасошима, молбама, посредовањем ЕУ… а камоли са личним картама. Не могу, неретко и уз сву изложеност бројним понижењима, ући никако!

А од народа срБског ако неко и уђе, питање је хоће ли икада више изаћи или ће остати на Космету претучен, ухапшен, осуђен…! Па где је ту «благодат» малог Шенгена? Где је ту предност ,,Нове Југославије – Балканије”, нове гробнице Срба и Србије што се територије и права Срба тиче?

Опет правимо нови Бриселски споразум попут прошлог у којем смо ми Албанцима дали све (свих 15 захтева), а да нисмо добили ништа! Чак ни онај један захтев наш (ЗСО) који смо наспрам 15 њихових поставили – захтев за успостављањем још једне албанске институције на Космету!

Хоће ли и ова најновија Југославија (Балканија) бити попут СФРЈ где су
,,браћа” Хрвати и Словенци профитирали на рачун Србије, уз благослов Броза и српских комуниста све фабрике из Србије преузели, отели и онда тој истој Србији, ,,њен” финални производ наплаћивали десет пута скупље?

Хоће ли сада Албанци и Македонци исто тако профитирати на рачун Срба?
Срби у Албанију па и у Македонију могу ући само као туристи. Као бизнисмени са пословима и производима својим, сигурно не.

Али ће зато албански нарко – картел бити релаксиран при уласку у Србију не само због личних карти већ и због стимулисаног приоритета који званична Србија готово  деценију даје свима, само не Србима!

Тако да сада можемо очекивати да ипак линију «разграничења» бришемо, је ли?
Час је «пишемо», час бришемо. Час смо балканска браћа уједињења, час народи разграничења? Бриши – пиши, бриши – пиши, изгледа смешно, знам. Можда и забавно. Али није ни једно ни друго! Нимало. Тим пре што ово није план нити жеља Србије! Поготово не народа Србије. Па чак ни државног руководства.

Ово је план других. План оних који не би више да троше огромно време и милијарде евра на војску и наоружање којима би да униште и осакате српску државу, економију и народ, већ би да то опет, као пре 80 година, ураде наши суседи.
Историја се понавља?!

Имамо ли права на тај погибељни луксуз уз поновно повлачење за нос, које би сада имало далекосежније подледице?

Кажу да се само магарац и глуп човек саплићу три пута о исти камен.
Први пут смо се саплели када смо уместо «заслужене Србије» добили гробницу срБског народа – Југославију.

Други пут, када смо уместо православне, домаћинске Србије, добили комунистичку безбожничку, опет Југославију.

Буде ли и овог трећег пута, нећемо више бити у ситуацији да се саплићемо јер ће «камена» и даље бити, али нас као државе, а можда и народа, неће бити.

Ми на то немамо права.

Нека се магарци, плаћеници, издајници и мање паметни људи саплићу, али ми, народ СрБски, Светосавски, домаћински и у Христа Бога верујући, сигурно се нећемо саплитати, продавати се, нити нестајати!

Србија мора целокупно канцерогено ткиво одстранити и новим, здравим, незараженим ткивом, коначно слободно и побожно продисати!

А Уније, ако неко баш инсистира да је мора бити, онда ће то бити
Евро – Азијска или Православна унија!

До тада, ми све евро и нато фанатике, аутошовинисте, издајнике и криминалце, трговце народом и државом, морамо држати даље од свих полуга власти Србије.

А да бисмо у томе успели, ми се морамо одмах ујединити, организовати и државу, цркву и народ, по сваку цену, одбранити! Јер времена скоро да више и нема. А тренутак и улог су судбински, историјски, превелики да бисмо их преспавали или опет другима, недобронамернима, препустили!

Владика Јоаникије је у време борбе за очувањем православља, светиња и васкрс Црне Горе, рекао: «Ова ће борба потрајати јер се зло дуго припремало, али и ми смо се спремали вековима.» Тако се и један крак зла дуго припрема да осакати и у нестајање одведе и Србију и СПЦ и народ срБски, али на овај тренутак нас су преци наши и пре свега Светитељи наши кроз векове упозоравали и за њега нас спремали!

Ми сигурно са овог бојишта нећемо, нити смемо бежати. Већ ћемо му у сусрет кренути и у име Бога победити!

Фото: Видео принт

 

Став