Покрет за одбрану Косова и Метохије

Живојин Ракочевић: Први Патријархов Видовдан на Косову

Косовска полиција надгледала је окупљање Срба на Газиместану (Фотографије Ж. Ракочевић)

Пише: Живојин Ракочевић

Грачаница – Рано је јутро и много, већином, младих људи на улицама. Широко је отворена капија манастира Грачаница. Из локала преко пута песма и промукли гласови.

– Ови, изгледа нису ни спавали – закључује свештеник који је своју групу довео из централне Србије.

Видовдан је у Грачаници, а већ два дана нема слободног кревета у целој околини. Бањалука, Подгорица, Тетово, Скопље, Краљево, Београд, Смедерево, Беране, различити натписи на мајицама, ходочасници траже да спавају на позоришној сцени Дома културе.

Нервозни полицајац виче да се контролише агресивни возач на путу који пролази поред манастирске капије.

Седам векова је од изградње једне од најлепших српских цркава и седам векова од смрти њеног градитеља краља Милутина. Овде је све посвећено том јубилеју, јер због пандемије вируса корона није било могућности и времена да се припреме научни скупови, да се организују академије и свечаности.

Међу косовским Србима је посебно важан долазак новог патријарха српског Порфирија. Живећи деценијама са владиком, касније и патријархом Павлом, уз његову тиху бригу и гласно сведочење о положају Срба, они су навикли да у институцији патријарха виде једног од својих најважнијих заштитника.

„Господ нас је сабрао да прославимо Видовдан, да прославимо оно што Видовдан носи са собом, што је био, што јесте и што ће бити. Да прославимо седам векова од постојања овог бисера, ове лепотице, цркве Грачанице коју је подигао свети краљ Милутин. Сваки пут сигуран сам сви ми, а за себе исповедајући кажем: када дођем на Косово и Метохију, разумем дубински, а не могу ни себи ни другима да објасним да сам се заправо вратио у свој дом, да сам, баш као што Господ говори у причи о блудном сину, сваки тренутак када сам одсуствовао одавде странствовао у непознатој земљи, бавио се темама и стварима које ме одводе од себе, одводе од Бога, раздвајају од браће”, рекао је у беседи испред Грачанице патријарх Порфирије истичући да се враћа у очев дом.

„Наша имена и презимена јесу Грачаница, Дечани, Пећка патријаршија, Света Тројица, Девич, Богородица Љевишка, Косово и Метохија, наше име и наше презиме јесте православна црква, јесу то бисери и драгуљи културне светске баштине”, казао је патријарх и нагласио да свако има своје наслеђе, али да је јасно чија је баштина Грачаница.„

„Када нам кажу: ’Одреците се Грачанице и светиња на Косову, одреците се Косова и Метохије’… Па, господо, да ли бисте пристали да вам ископају око, да вам одсеку уши, да вам ишчупају срце. Знамо ми добро да не бисте пристали, а хтели бисте то од нас. Ми чујемо, гледамо, осећамо Видовданом и Грачаницом, а то значи браћо и сестре Христом и његовим Јеванђељем. То је Видовдан”, нагласио је патријарх и поручио: „И браћу Албанце видимо као своју браћу, сигуран сам да се можемо разумети и живети, расти и градити, само нека нас не уче миру и заједници они који сеју раздоре међу људима, а имају само неке стране интересе.„

Он сматра да, како  је рекао, дарови различитости не треба да буду извор сукоба.

А онда је кренуо аплауз што се не дешава често на литургијама. Памти се да се то догодило након једне беседе митрополита Амфилохија. Сећање на њега и његов однос према Косову је јасно и живо. Он је заједно са владиком Атанасијем био најредовнији посетилац Косова и Метохије. Током, готово потпуне, прошлогодишње затворености због пандемије једини је владика Атанасије служио литургију пред Грачаницом. Ништа га није могло зауставити да се непрестано креће и храбри људе, да се игра и пева са овдашњом децом. Одсуство ове двојице епископа је уочљиво и болно.

„ Недостају, велика је празнина – осећа се то и код нас свештеника и код нашег народа који их воли и слави као свете, јер нас никада нису заборавили”, каже свештеник Саво Шмигић.

Након литургије уприличена је додела ордена „Мајка девет Југовића” који се додељују мајкама са више деце. Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић уручио је ордење и помоћ мајкама и многочланим породицама.

Патријарх са архијерејима служи парастос на Газиместану

Парастос косовским јунацима и онима који су страдали након битке служио је на Газиместану патријарх Порфирије са петорицом епископа Српске православне цркве и на њему се окупио највећи број верника и посетилаца од сукоба 1999. године. Након парастоса присутнима се обратио новоизабрани митрополит црногорско-приморски Јоаникије и позвао на мир, помирење и јединство.

„ И ако кажемо да помажемо наш народ на Косову и Метохији, помаже он нама који долазимо овде и који добијамо благослов и од светиња и од народа који носи свој крст, и одано чува завет светог кнеза на Косову и Метохији”, рекао је митрополит Јоаникије.

Цео плато око Газиместана био је закрчен аутомобилима, а организовано је пристигло и двадесетак аутобуса из различитих крајева земље. Косовска полиција је формирала два велика пункта на прилазним путевима ка  Газиместану. На њима су претресани сви аутомобили са регистарским ознакама Републике Србије. Полицајци наоружани дугим цевима стајали су са стране, неки су одузимали српске заставе, скидали мајице са ћириличним натписима за које су тврдили да су увредљиви. На самом изласку из споменичког комплекса ухапшен је Ристо Јовановић из Подгорице, јер је приговорио полицајцима који су претресали торбу једне монахиње.

Јуче су се, као и претходних година на Газиместану на парастосу, могли видети људи голи до појаса, како пролазе кроз шпалир полиције која чита поруке на мајицама и закључује шта је увредљиво и шта не може да се обуче. Многи од тих младих људи, понижени и црвени од јаког сунца долазе у хладовину чувеног Дероковог споменика и љубе његове зидове. Немачки и амерички припадници Кфора у неколико наврата стајали су поред улаза и посматрали догађај. Окупљање на Газиместану завршено је певањем песама „Видовдан”, „Весели се српски роде” и скандирањем порука: „Косово је срце Србије” и „Не дамо светиње!”.

Златни крст кнеза Лазара Радовану Белом Марковићу

Уочи Видовдана на манифестацији „Видовданско песничко бденије” уручене су награде књижевницима и песницима које додељује Дом културе „Грачаница”. Награду „Златни крст кнеза Лазара” добио је Радован Бели Марковић који није могао присуствовати уручењу награде. Он је у писму поручио: „Зна српски народ докле и шта може, да сме и преко оног што се може, и да му је Косово скупа, најскупља реч и сама срчика постојања. Поменимо, стога, данас и овде, Честитога Кнеза. Обилића, Ивана, Милана, све Југовиће и Слугу Милутина. Поменимо Косовске јунаке, од Славне битке до данашњег дана”.  Награду „Грачаничка повеља” добио је песник Гојко Божовић из Београда, „Кондир косовке девојке” Бранка Касаловић из Зубиног Потока, а „Перо деспота Стефана Лазаревића” Никола Живановић из Београда.

 

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

 

(Политика, 1.7.2021)

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print