Два немачка листа доносе различите погледе на ситуацију на Косову. Док Берлинер цајтунг пише о „изненађујућем“ укидању динара, Цајт пише о „српском свету“ и томе како би повратак Трампа утицао на Косово.
„Тињајући конфликт“ између Србије и Косова је важна тема на Безбедносној конференцији у Минхену, „барем у неформалним разговорима“, пише Берлинер цајтунг.
Наводи се да је у том „конфликту који је претња Европи“ у току „ескалација“ након што је Приштина укинула динар што погађа десетине хиљада људи који из Београда примају плате, пензије, социјалну помоћ и субвенције.
„Приштина је увела правила једнострано и без упозорења. Забрана динара као средства плаћања и увођење евра на целој територији Косова и Метохије никад није било тема дијалога Београда и Приштине“, рекла је за берлински лист Снежана Јанковић, амбасадорка Србије у Немачкој.
Лист оцењује да „изненађујуће укидање динара“ ставља пре свега старије и сиромашније становништво пред тешкоће.
„Они морају да отворе нови банковни рачун у неизвесности како ће убудуће добијати пензије“, пише лист.
Како се додаје у тексту, до сада је лиценцирана британска фирма за транспорт новца Хендерсон на прелазима преузимала динарске новчанице које је слала српска Централна банка. „Али, сада се британски транспортери заустављају на граници“.
„Једнострана акција је значајан напад на српско становништво, пре свега на најсиромашније“, каже амбасадорка Јанковић.
„Циљ тога је да се српско становништво протера са Косова и Метохије. Међународна заједница мора одлучно да спречи протеривање Срба.“
Она је навела да Србија није задовољна реакцијом ЕУ и САД, иако су они критиковали хитњу са којом се укида динар, али нису начелно довели одлуку у питање.
„Наши западни партнери морају подстаћи Приштину да потпуно повуче ову меру јер она може да провоцира тешку кризу и охрабрује Приштину на нове једностране опасне кораке“, рекла је српска амбасадорка.
Косово као нови Крим?
Недељник Цајт на свом порталу, поводом 16. годишњице проглашења косовске независности, пише да „јача претња од стране Србије“ као и да се на маленом Косову води геополитика у малом.
„Јачање деснице у Европи, могући повратак Доналда Трампа у Белу кућу и успеси Русије у Украјини – све то ће имати негативне последице по безбедност земље“, пише у том тексту.
Наводи се да српски „ауторитарни председник“ Александар Вучић следи принцип „српског света“ те да шири „мит“ о наводном етничком чишћењу Срба са Косова.
Лист подсећа да је руски представник у Савету безбедности током недавне расправе о Косову упоредио стање косовских Срба са ситуацијом у којој су Палестинци у Гази.
„У Гази људи бивају бомбардовани. Немају приступ храни“, каже косовски вицепремијер Бесник Бисљими за Цајт онлајн.
„На Косову се, са друге стране, ради о реформи монете која треба да повећа транспарентност финансијских токова. Косовски Срби могу и даље да добијају уплате у динарима на свој рачун и да их конвертују у евре.“
Репортерка наводи да се у српским заједницама на Косову „брзо примећује“ да се „не ради о бруталном прогону како Вучић упозорава“ него о начелном питању да ли Србија треба да одржава „паралелне структуре“ на Косову. „Многи косовски Срби мисле да треба“, пише у тексту.
„Ако наше школе постану део косовског система или више не будемо могли да добијамо социјална примања из Србије, онда ћемо отићи“, каже један Србин из Грачанице.
„Наратив о погрому над Србима је игра са ватром“, пише даље новинарка, налазећи доказ за ту тврдњу у ономе што се одиграло прошлог септембра у Бањској.
Наводи се да је напад предводио Милан Радоичић, а да је оружје потицало из српских магацина, те да је Европска комисија званично говорила о „терористичком нападу“, али да је потом „постало тихо у министарствима спољних послова западне Европе“.
О томе Бисљими каже: „Увидом у мапе и документе нађене код нападача дошли смо до уверења да је њихов циљ био да анектирају север Косова.“
Шта ако се врати Трамп?
Како пише дописница Цајта, у ЕУ и САД „би морала да се огласе звона на узбуну“ јер „свака криза на Косову открива слабост Запада“.
Поставља се питање да ли ће КФОР, то јест НАТО, остати битан фактор на Косову јер се у Европи – већ на изборима за парламент ЕУ – очекује јачање деснице.
То јест, како пише Цајт, странака које се наслањају на Русију, а на Балкан гледају „кроз културолошко-религиозне наочаре“.
„С једне стране је муслиманско Косово које је Запад створио ‘вештачки’. Са друге традиционална православна Србија, која у логици многих таквих странака представља хришћански Запад.“
Подсећа се на изјаве посланика Алтернативе за Немачку који траже повлачење немачких војника из КФОР-а и кажу да је „пројекат Косова“ пропао. Из Слободарске партије Аустрије се чује да је Косово део Србије.
Али, „највећа претња“ Косову био би повратак Доналда Трампа. Како се подсећа у чланку, Трампов бивши изасланик Ричард Гренел називао је Аљбина Куртија „фашистом“, препоручивао повлачење америчких трупа и добио орден од Вучића.
„Гренел се помиње као могући министар спољних послова, уколико Трамп добије изборе“, закључује Цајт.
