Покрет за одбрану Косова и Метохије

Немачки медији пред долазак Вјосе Османи у Берлин: „Мисија независност“

Вјоса Османи-Садриу (Фото: Твитер налог)

Извор:  Südwestdeutsche zeitung  (Текст је изворо преведен са немачког)

Нова председница Косова долази у посету Немачкој како би затражила подршку. Зато што Србија држи шапу на младој држави. У позадини, Русија и ЕУ се боре за утицај на Западном Балкану.

За Ваљдете Османи из Ђаковице, пут до новог пасоша водио је кроз Београд. Четрдесет четворогодишња учитељица у основној школи успела је да добије копију извода из матичне књиге рођених само у главном граду Србије, уместо у својој земљи. Срби су након рата на Косову, у јулу 1999, тамо однели земљишне књиге, матичне књиге рођених и друга документа. Београд је пре много година обећао да ће вратити документа или бар оверене копије.

„Али мој родни град до данас није добио никаква документа“, каже Ваљдете Османи из Ђаковице.

Таква сарадња ради политичког и економског напретка удаљенија је него икад у многим земљама западног Балкана: Бугарска блокира преговоре о пријему у ЕУ за Северну Македонију због спора око језика и мањина. Босна и Херцеговина се вуче као једва функционална држава. Србија и Албанија су заостале у многим демократским стандардима или у борби против корупције, уместо да напредују. А сукоб између Србије и Косова је нерешен: кандидат за пријем у ЕУ – Србија под аутократским председником Александром Вучићем, наставља да на своју бившу покрајину гледа као на део Србије; Косово, које се 2008. прогласило независним, а сада га признаје добрих 110 земаља, и даље је изоловано у многим областима.

На опроштајној европској турнеји, канцеларка Ангела Меркел посетиће Балкан такође: у понедељак ће доћи у Београд на разговор са Вучићем, у уторак ће се у Тирани састати са шефовима влада Албаније, Босне и Херцеговине, Србије, Северне Македоније, Црне Горе и Косова. Шестог октобра следи европски самит о Западном Балкану.

Боље је скинути косовске регистарске таблице

Косово види Србију као главну препреку свом напретку. Премијер Аљбин Курти два пута се у Бриселу састао са председником Србије Вучићем, али из тога није изашло ништа опипљиво. Од 2013. године Србија и Косово потписали су добрих 30 споразума уз посредовање ЕУ, али „Србија није применила добре две трећине њих“, каже млада косовска председница Вјоса Османи-Садриу.

Почетком јула, на пример, на конференцији „Берлинског процеса“ – коју је 2014. покренула Ангела Меркел – требало је потписати споразуме о признавању универзитетских и професионалних квалификација или личних карата. Али неколико сати пре гласања, Србија је „представила нове предлоге у којима се Косово не сматра земљом и довела до неуспеха споразума“, рекла је Османи-Садриу за СЗ. „Надамо се да ће канцеларка и челници институција ЕУ извршити неопходан притисак на Србију како бисмо коначно кренули напред“.

Гранични прелаз Мердаре, 35 километара од Приштине, показује колико су односи између Косова и Србије у стагнацији. Пре свега, возачи са Косова скидају таблице и купују српску регистрацију на 30 дана. Зато што са косовским таблицама Срби не дозвољавају да аутомобили наставе даље. Посебно су возачима камиона потребни време и живци, српски званичници често подједнако тешко признају косовске санитарне потврде, као и царинске потврде и друга документа која се тамо издају.

Прети ли беда Косову као у Босни и Херцеговини?

Наравно, Косово такође не спроводи споразум постигнут 2013. и 2015. године о оснивању де факто у великој мери аутономне асоцијације градова и општина за 150,000 Срба на Косову, а које има 1,9 милиона становника. Крајем 2015. године, Уставни суд Косова је утврдио да су детаљи планиране федерације (заједнице прим.ред.) градова и општина у супротности са уставом, те да заједница ипак мора бити „успостављена“.

Осим ЕУ, државни секретар Сједињених Држава Метју Палмер такође је почетком јула нагласио да Косово мора да успостави заједницу градова и општина: „Пацта сунт серванда, уговори морају бити испуњени“, рекао је амерички дипломата. Да би то учинило, Косово ће можда морати да промени свој устав. Али председница Османи-Садриу категорички искључује ово, као и аутономну асоцијацију градова и општина за косовске Србе уопште. „Нећемо мењати устав нити дозволити било какво уједињење градова и заједницу који би створили моноетничку структуру моћи у нашој земљи. То није ни у нашим интересима, ни у интересу региона или наших савезника.“

Као оправдање, Османи-Садриу се позива на Републику Српску, српски подрегион у Босни и Херцеговини близу Београда. Њен председник Милорад Додик стално је размишљао о отцепљењу од Босне и Херцеговине, након чега би вероватно уследило припајање Србији. „Ако дозволимо српску асоцијацију градова и општина на Косову, ово би била само прелиминарна фаза за Србију до друге Републике Српске“, каже председница Османи-Садриу. „Не желимо другу нефункционалну државу попут Босне и Херцеговине“.

Председник Србије Вучић „хвали Русију и Кину“ и још увек добија средства ЕУ

Свој скептицизам о Косову потврђује српски министар унутрашњих послова Александар Вулин, који је средином јула у присуству председника Вучића водио кампању за „српски свет“ и за војну заштиту Срба „где год да живе“. Председница Османи види непрекинуту линију режима српског диктатора Слободана Милошевића. „Вулин и Вучић су обојица били чланови његовог режима и још увек имају исти циљ: велики српски свет“.

Истовремено, кандидат за ЕУ – ​​Србија, одржава блиско партнерство са Русијом. Док су кандидат за чланство у ЕУ Албанија и придружено Косово учествовали пролетос у маневру америчке војске Дефендер Еуропе 21, српски војници одлетели су у Русију на маневар са руским и белоруским трупама. Москва је такође главни ослонац Београда у његовом сталном одбијању да призна Косово. „Србија и Русија вешто експлоатишу политички вакуум на Балкану, а нажалост Запад на то тешко реагује“, каже Љуљзим Пеци из истраживачког центра Кипред у Приштини. „Вучић негује и хвали Русију и Кину – и не мора за то да плаћа политичку цену, али истовремено прима новац од ЕУ. Све док се то не промени, наставиће своју политику.“

У међувремену, председница Османи верује да би Немачка, која је већ била главни партнер Косову, требало да се тамо још више укључи, на пример у области образовања младих Косовара. „Боримо се против криминала и корупције са новим институцијама, промовишемо страна улагања новим законима и имамо младе раднике, од којих многи говоре немачки – ми смо идеално место за немачке компаније.“ Османи у уторак борави у посети Берлину. Она жели да убеди своје немачке саговорнике да учине више за Косово. Један од њихових домаћина је савезни председник Франк-Валтер Штајнмајер.

Zidojče Cajtung/Коссев, 13. 09. 2021)

 

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print