Иако Грчка званично не признаје Косово, дугогогодишњи тренд успостављања и јачања билатералне сарадње могао би достићи врхунац захваљујући специјалној мисији Приштине у Атини на чијем челу ће бити Нора Висока-Велер. Да ће њене дипломатске активности бити усмерене на признању независности Косова, сагласни су аналитичари из Београда, Приштине и Атине, али су њихова мишљења подељена о томе да ли ће промена става Грчке остати немогућа мисија.
Пише: Петар Росић
Специјална мисија означава привремену мисију уз сагласност земље домаћина која ће се бавити одређеним питањима или извршењем одређеног задатка. Мисија Приштине у Атини има за циљ да промовише интересе Косова у Грчкој и да служи као платформа за размену мишљења, сарадњу и дијалог између две земље.
Главни задаци Специјалне мисије укључују:
Промоција билатералних односа: Унапређење политичке, економске и културне сарадње између Косова и Грчке.
Подршка косовским грађанима у Грчкој: Пружање конзуларних услуга и заштите права косовских грађана који бораве или послују у Грчкој.
Координација са грчким институцијама: Успостављање контаката и сарадња са грчким властима и организацијама како би се ојачали билатерални односи и решавала заједничка питања.
Промоција косовских интереса у међународним организацијама: Подршка косовским напорима за чланство и активно учешће у међународним организацијама као што су ЕУ, Нато и друге релевантне међународне институције.
Прошле недеље косовски медији објавили су вест да је Министарство спољних послова за шефа специјалне мисије у Грчкој предложило Нору Високу-Велер, супругу британског професора Марка Велера, који је био део стручног тима премијера Аљбина Куртија у дијалогу са Србијом.
Односи Косова и Грчке досад су били фокусирани угавном на економску сарадњу, али се постављењем албанске правнице Високе-Велер очекује да ће се та сарадња битно продубити, те многи верују да ће њена мисија бити признавање независности Косова од стране Грчке.
Висока-Велер је правник за заштиту културног наслеђа на Универзитету Кембриџ, а у фокусу јој је углавном било културно наслеђе и положај Српске православне цркве на Косову. Више пута је тим поводом истицала став да косовске институције треба да управљају имовином српских манастира и цркава.
Такође је истраживала злочине почињене над Албанцима на Косову у периоду 1998-1999. године, а своју прву дипломатску функцију имала је у оквиру УН као шеф контроле оружја на Западном Балкану.
Да ће њена мисија у Грчкој бити признање Косова многи доводе у везу и са активностима њеног супруга. Марк Велер био је, између осталог, саветник за Косово на конференцији у Рамбујеу 1999, затим виши правни саветник у бечком процесу преговора о коначном статусу између Косова и Србије у периоду 2006-2007, допринео је да се изради Устав Косова и био је саветник Аљбину Куртију до састанка о нормализацији односа са Србијом у Охриду.
Саговорници Косово онлајна из Београда, Приштине и Атине немају сумњу шта ће бити задатак косовске мисије, али су им мишљења различита по питању ставова Грчке.
Истраживач Института за европске студије Петар Ранковић подсећа да је економска сарадња била примарна тема почетка њихових односа 2019, када је Привредна комора Приштине отворила канцеларију у Атини, али да се од 2021, након посете грчког министра спољних послова Приштини, та сарадња проширила на политичка питања и заштиту.
“Тако да се заправо од 2021. године говори о новим надлежностима и новим делатностима те канцеларије и ми управо видимо ових дана да та канцеларија од економске сарадње треба да добије и политичку димензију. Оно што је симболично јако важно, то је да заправо она треба да служи неким квази билатералним односима, односно треба да симулира дипломатско-конзуларно представништво, како иначе земље које признају једно друго имају у другим државама”, каже Ранковић за Косово онлајн.
Наводи да су односи између Грчке и Косова комплексни с обзиром на грчки став о непризнавању косовске независности и истовремено подржавање Косова у њиховим напорима за чланство у међународним организацијама као што су ЕУ и Нато.
“Ја сматрам да је ово питање веома изазовно и да у перспективи постоје велике шансе да ће у одређеном тренутку доћи до тог тренутка када ће Атина званично признати Косово, имајући у виду да све ово што се дешава у последњих година говори у прилог томе да ти билатерални односи јачају, тако да можемо рећи да постоји тај тренд раста сарадње две стране која у једном тренутку сигурно може резултирати и званичним признањем”, наводи он.
У контексту ширег геополитичког оквира, Ранковић истиче да се спољна политика Грчке према Косову треба посматрати у светлу њених односа са Турском која има “озбиљне стратешке и географске аспирације у острвима у Егејском мору”.
“Заправо, тумачења су аналитичара пре свега из Грчке и из Европе, да једноставно Грчка овим чином чини одређене уступке званичном Бриселу и званичном Вашингтону по питању статуса Косова и одржавања билатералне сарадње, док са друге стране добија безрезервну подршку у заштити својих интереса по питању Турске”, каже Ранковић и оцењује да, ако уопште дође до тога да једна од пет земаља чланица ЕУ ревидира свој став по питању независности Косова, “Грчка је свакако прва од њих од које би се то могло очекивати”.
Да је запад умешао прсте у односе Грчке и Косова слаже се и професор Уставног права на Универзитету у Приштини Мазлум Бараљиу. Он за Косово онлајн оцењује да су односи између Грчке и Косова све бољи, пре свега економски, али и политички, и да су за то заслужне земље Квинте.
“Грчка привреда је поприлично присутна на Косову, инвеститори су ту, и највероватније су државе Квинте утицале на Грчку да се на неки начин унапреде односи. Сада је коначно дошло до тога да се отвара канцеларија која има и привредни и политички значај преко које ће се даље развијати односи између Грчке и Косова”, наводи наш саговорник.
Професор из Приштине оцењује да ова дипломатска мисија може допринети томе да Грчка призна независност Косова.
“Има већ две, три године како се прича да ће Грчка можда, међу ових пет земаља које нису признале независност Косова, бити прва која ће у одређеном моменту то урадити. У том контексту се изгледа сада и развијају ти односи”, додаје он.
Нору Високу Велер оцењује као експерта и подсећа да је њен супруг Марк Велер био саветник премијера Аљбина Куртија на састанку о нормализацији односа са Србијом у Охриду.
“Косово покушава да се приближава свим земљама Европске уније које је нису признале и сигурно да ова мисија може томе допринети. Грчка је присутна у балканским земљама где има чврсту економију, има систем банкарства и у Албанији, Македонији, Србији, Бугарској и другим земљама, тако да има интерес да развија односе и са Косовом”, наводи Бараљиу.
Као једну од препрека за признање види однос Грчке с Кипром, који се попут Шпаније грчевито противи томе. Ипак, наводи да Приштина и Атина имају добре односе и подсећа да је Грчка међу првима признала косовске пасоше.
Да ће специјална мисија Косова у Грчкој допринети бољим односима сматра и спољнополитички коментатор из Атине Василис Недос, али за разлику од колега из Београда и Приштине, он не верује да у овом тренутку може доћи до неких значајних потеза попут званичног признања.
Недос истиче за Косово онлајн да су посете високих званичника Косова Атини, укључујући и премијера и министра спољних послова, постале редовна појава у протеклој години, али да постоји јасна и стабилна званична позиција Грчке у вези са Косовом.
“Премијер Косова је био овде неколико пута у протеклој години. Имали смо и посете министра спољних послова, тако да бих рекао да није необично имати овакве врсте размена. Постоји јасна и стабилна званична позиција Грчке да желимо нормализацију веза између заједница, као и културних веза са Косовом. Због тога подржавамо мисију Кфора, грчка војска је присутна на Косову, док је и на билатералном нивоу пре неколико година отворена канцеларија Косова у Атини. Међутим, не верујем да ће бити неких значајних даљих потеза од тога, попут званичног признања, барем не у овом тренутку”, сматра наш саговорник.
Наводи да је Грчка део Балкана и да има “проблема са суседима”, посебно са Северном Македонијом, али и са Албанијом. Због тога је, каже, увек корисно бити у контакту са суседима.
Што се тиче саме специјалне мисије, Недос верује да Приштина очекује редовнију размену мишљења и састанке у Атини како би их убедили да признање Косова не би стварало проблеме у вези са другим питањима грчке спољне политике.
“Међутим, не мислим да је ово корак ка признању, званично признање Косова захтевало би другачији ток догађаја. Наравно, знамо да је овај захтев из Приштине увек на столу, али не мислим да је атмосфера овде у Атини зрела за такав корак напред у односима између Грчке и Косова”, наводи он.