Покрет за одбрану Косова и Метохије

Никола Васић: Живот на југу Косова

Никола Васић (Фото: Фејсбук)

Поштовани читаоци, част нам је да представимо интервју са Николом Васићем. Никола је предан хуманитарни радник, оснивач Хуманитарне организације Косовско Поморавље, власник интернет продавнице „Купуј са Космета“ и искрени српски родољуб. Срби са југа Косова често су запостављени у нашим великим медијима, стога овај интервју јесте један допринос афирмацији нашег народа са тих простора и допринос упознавању јавности са њиховим погледима и захтјевима.

Поштовани Никола, све нас су протеклих дана потресале сцене са административних прелаза Јариње и Брњак. Како сте Ви, као Србин са југа, из Косовског Поморавља гледали на цијелу кризу на сјеверу и како ствар са таблицама функционише на југу Косова и Метохије?

-Сваки конфликт који се деси на било ком делу КиМ, за нас на југу додатно продубљује страх и несигурност. Велики погром Срба 17. марта 2004. године утицао је да Срби јужно од Ибра на сваку сцену гледају са посебном пажњом у страху да се не догоди исто. Што се таблица тиче, Срби јужно од Ибра су били принуђени да замене таблице одмах и без размишљања. Ми смо углавном користили КС таблице, које се од прошлог септембра не издају, једностраном одлуком Приштине, која је некако прећутана. Тако да је велики број људи и имао пробне. Људи свакодневно имају потребе да буду на територији централне Србије, свака нова мера која се тиче прелаза утиче на наш живот, а до сада никада ништа није урађено како би се олакшало људима који свакодневно путују, већ се увек отежава.

На протестима наших сународника на прелазима видјеле су се заставе Заједнице српских општина? Како ви видите тај пројекат и шта он предвиђа за српске општине на југу?

-Свака нова иницијатива која не предвиђа гашење институција Републике Србије, а пре свега мислим на привремене органе, просвету и здравство…пружа могућности за нова радна места и вероватно нова улагања. ЗСО би пружила могућност веће повезаности и већу сарадњу између општина са српском већином, пре свега коришћење ресурса за економски опоравак. Међутим, онда се озбиљно отвара питање територијалног интегритета наше земље. Морам да признам да никоме ЗСО не звучио као нешто што је део Србије и плашимо се, наравно, да то није пут ка признању Косова* и потпуном протеривању Срба.

Да ли, у извјесном смислу, осјећате да апсолутни примат у политици Срба на КиМ имају људи из четири сјеверне општине и како се то одражава на положај Срба на југу?

– Неоспорна чињеница да људи са севера имају највише удела у одлучивању. Оно што је за мене важније је проблем одговорности коју немају доносиоци одлука. Постоји међу њима искрених патриота, који на одређени начин успевају да раде добре ствари. Нажалост, имамо и оне који директно раде против интереса Републике Србије и за то не сносе никакву одговорност. Решавање опстанка и померање са мртве тачке не видим кроз формирање ЗСО, већ кроз одговорност коју мора да сноси сваки политичар који је постављан са задатком да задржи народ који је остао. Ако само погледамо колика су улагања Републике Србије на годишњем нивоу, видећемо да је то довољно новца да се покрену многе ствари, а на терену скоро ништа. Дифинисањем јасне стратегије, шта радимо и шта хоћемо, кроз именовање људи коју могу то да изнесу мислим да можемо променити ствари на боље. Зашто би чекали било кога да нам одобри формирање било чега? Зашто када имамо све што нам треба да се покренемо и обезбедимо опстанак пре свега за младе људе. Али без јасног плана и стратегије мислим да нам ни ЗСО неће помоћи. Шта више, уколико имамо неравнотежу у друшту, као што имамо и данас, где поједини имају 3 плате, а неко нема ниједну, само ће појачати одлазак.

рајко петровић
Заједница српских општина

Када је у јавности био актуелан план о разграничењу са Албанцима, најчешће се помињао само сјевер Косова као територија која треба припасти Србији. Осјећа ли се у срединама око Вас евентуална запостављеност од званичног Београда?

-Сваки Србин на Косову и Метохији осећа да живи на делу територије Републике Србије. Такве спекулације нису охрабрујуће, поготову када далазе од наше матице. Осећамо се запостављено, нажалост, врло често. Мада има ту и одговорности, поново помињем, оних који би требало да нас представљају. Јер ако се ми одавде не сетимо да обиђемо некога ко је остао сам у енклави, на планини, и не укажемо на проблем тог човека, не можемо да очекујемо да се за то зна у Београду. На неки начин, то је и мисија наше организације, да се ствари промене, самим тим што ћемо указати на проблеме који постоје. Једноставно, када сиромаштво, угроженост, неразвијеност, необразованост посматрате као статистику то је једна ствар. Сасвим је другачије када упознате макар једног човека који је чини. Онда схватите да то није статистика. Него живот који има име, презиме, адресу, животну причу и ви као човек се саосетите са њим и пожелите да нешто промените. У блискости је решење и у међусобном поштовању и уважавању свих чланова нашег друштва, без разлика. Зато би званични Београд требало мало чешће да буде на југу, да му се приближи, али и обични људи, јер коме год кажеш Гњилане одмахује руком – то је далеко…

Какви су услови за свакодневан живот у вашој средини, нарочито за покретање личног бизниса и слично? Шта би по том питању економског јачања нашег народа Србија могла да уради за југ Косова?

-Услови су јако лоши. Фале многе ствари. Мада, не само економија, него ни спорт, ни култура, ни образовање нису на нивоу на коме би требало да буду. Што се економије тиче, држава је већ урадила своје кроз разне програме финансирања. Сваке године постоје пројекти за покретање или проширење постојећег бизниса. Оно што би требало да се дода јесу и разне обуке. Људи на КиМ имају проблем са стручним кадровима, односно знањем. Али и недостатак стратегије за развој и одговорност људи који одлучују о томе ко ће да добије средства, утичу да 20 година нисмо успели да се померимо један корак. Постоји пуно препрека…од нејасних законских регулатива, постављања царине на прелазу и још много тога што утиче на функционисање, али све то је могуће превазићи уколико имате здраву стратегију и способне људе на челу институција који се баве тиме.

И Ви водите једну интернет продавнцу „Купуј са Космета“. Како тај посао напредује и наилазите ли на опстукције било које врсте?

-Купуј са Космета је доказ да је могуће урадити нешто корисно на економском плану уколико имате воље и стручне људе. Постоје препреке које нам намећу закони у оба система, али није ништа немогуће урадити. Пројекат је задобио велику популарност у нашој земљи и иностранству. Оно што нама даје истрајност јесте доказ да поједине породице живе од продаје на нашој платформи. Посао за сада напредује, надамо се да ће бити и боље, али нам је потребна подршка и институција и медија, а потребна су и улагања у бизнисе наших произвођача како бисмо осигурали количину и били конкурентни.

За крај, увијек важно и контраверзно питање демографије на Косову. По подацима који се могу наћи на интернету у Гњилану живи 129 000 људи. Да ли је то права цифра и може ли се у вашем граду говорити о преувеличавању броја Албанаца, а са друге стране умањивању броја Срба?

– Мало је незахвално говорити о томе без поузданих информација. Попис који је требало да се уради ове године, одложен је за 2022. па ћемо добити мало прецизнију слику. Приметан је и одлазак и незадовољство међу Албанцима. У њиховим медијима кружи податак да се за 4 године 20.000 Албанаца одреклно свог држављанства.

Мене, искрено, више брине одлазак Срба, поготову младих људи. У скорије време приметан је све већи одлазак како у иностранство тако и ка централној Србији. Можда је одлив зауставила пандемија, али уколико тим људима не буде понуђен било који посао, када се услови стекну и они ће отићи.

Мислим да би неко требало да сноси одговорност за то. Грешке које су овде прављење последњих година, не могу да се исправе за 100 година. Зато је важна држава која треба кадровски да се озбиљно укључи у стварање бољих услова за живот.

Разговор водио: Михаило Братић

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

(Компаспортал, 08. 10. 2021)

 

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print