Покрет за одбрану Косова и Метохије

Никола Митић: „Мој страх“ код деце са Косова и Метохије

Деца са америчким војницима у Сарајеву у јануару 1996. године. (Фото: ЕПА ФОТО ЕПА/ФЕХИМ ДЕМИР)

„Мој страх“ код деце са Косова и Метохије је научни чланак Николе Митића психолога из Гњилана. Митић годинама, радећи са децом, проучава њихове специфичне страхове.

Написан је на основу истраживања из 2008. и 2017. године  која су укључила преко две стотине малишана са Косова и Метохије. Деца су цртежом, за времене наставе у школи, представљала своје страхове.

 

Ово је „Мој страх“

Истраживање је показало да се страхови деце рођене на Космету која су непостредно доживела рат, знатно разликују од страхова деце рођена 5-10 година после рата.

„Деца одговарају специфичним страховима након трауме. Као пример, Вогел и Вернберг, наводе страхове деце након урагана Хуго. Деца која су живела у подручју где се ова природна катастрофа догодила, бојала су се воде. Слично томе, након 11. септембра 2001. године, деца у САД-у су показивала страхове од летења авионом, што закључује Бурхам. Страхови се такође могу преносити и путем медија“, објашњава Митић, наводећи више стручних извора.

Дечји цртежи са Косова и Метохије

„Кроз цртеж дете изражава своје утиске о стварности која га окружује, али и често и свој емоционални однос према њој, кажу Дјаченко и Лаврентјева. У клиничкој психологији се дечји цртеж посматра као дијагностичко средство помоћу кога сазнајемо нешто о конфликту, емоционалном проблему или патологији која постоји у личности“ наводи се у даљем тексту.

Посебна пажња у раду придаје се истраживању Весне Огњеновић и Бојане Шкорц на групи од 600 деце из Краљева, Смедерева, Врања и српских енклава на Космету. У раду су посматране разлике међу дечјим цртежима у оквиру стандарног образовног оквира и током групних активности које су одисале слободнијом атмосфером.

Резулат је следећи:

„Цртежи сваког детета су посматрани као парови „пре“ и „после“ и мерени су параметри цртежа: боја и број објеката (фигура) на цртежу. Резултати су показали значајне промене објективних карактеристика цртежа. Почетни, стандардни дечји цртеж је најчешће садржао већи број разбацаних фигура: кућа, облаке, цвеће, лептире, дрвеће, сунце. Каснији, слобноднији цртеж се мења. Појавио се мањи број боја и мањи број фигура, свео се на једну или две централне фигуре које су биле слабије ликовно одрађене, али наглашеног цртежа, очигледно психолошки важнијег цртачу.“

Мој страх

Ја сам дете са Косова – ово је МОЈ СТРАХ

„Међутим, такве разлике нису нађене код деце из енклава на Косову. Тамо се слободан цртеж није мењао и често је приказивао претећу социјалну ралност (војнике, тенкове, оружја, бодљикаву жицу, зграде у пламену) па су се ти цртежи разликовали у односу на цртеже друге деце из централне Србије. Разлог томе је, вероватно, измењена, отежана социјална атмосфера испуњена тензијама и ограничењима.“

Због тога су се, према речима Николе Митића, и у истраживању из 2008. год. показали слични резултати. Од 50 цртежа на тему „Мој страх“, деца са Косова и Метохије узраста од 7 – 10 година, чак њих 17, је цртало војнике КФОР-а, бомбе, авионе, бомбардовање, куће у пламену, колоне исељавања.

Мој страх

Шта ако дете у човеку страхује?

Поредећи цртеже деце која су непосредо доживела рат на Косову и Метохији, из 2008. године, и цртеже деце рођене после рата, из 2017. године, Митић бележи следеће резултате:

„Од укупно 50 представљених дечијих страхова у истраживању обављеном 2008. године, 17 цртежа је представљало специфичне страхове од последица рата (војнике КФОР-а, бомбе, авионе бомбардера, бомбардовања, куће у пламену, колоне исељавања), односно 34%.
У другом истраживању обављеном 2017. године, под истим условима, на другом узорку, 147 испитаника је представило 363 страхова, од тога је 6 страхова представљају сцене рата (авионе, оружја), што је изражено у процентима 4,08%.“

Закључак рада Николе Митића јасно указује на то да је број специфичних страхова од последица рата, код деце која су доживела рат, далеко већи него код деце рођене ван ратних околности, док су остали страхови уобичајени према узрасту деце.

Мој страх

Деца Косова и Метохије – деца рата

Детињства обележена ратом, можда и заувек, остала су заробљена у њему, и након што је оружје утихнуло. У очима деце рата остао је страх који се пројављује читавог живота, и који често занемарен од околине и потиснут, тишти особу која га носи.

За цео текст Николе Митића кликните овде.

Приредила: Марија Петровић  

(КОМПАСПОРТАЛ, 11. 10. 2021)

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print