Тако је то у колонији у којој се на власт не долази по вољи народа, већ по одобрењу странаца. Стога таква власт испуњава налоге странаца, а не интерес сопственог народа. Народ у колонији служи само за одржавање компрадорске елите, пошто колонијалну власт не плаћа метропола, већ локално становништво путем пореза и корупције. Да се та витална веза између народа и компрадора не би довела у питање, а и да метропола не посумња у успешност компрадора да контролишу сопствени народ, власт непрестано злоупотребљава патриотски дискурс. Тако испада да је у интересу српског народа, а не Вашингтона и Брисела, то што званична Србија одбија да заради у садашњој ситуације и што се солидарише са својим исконским непријатељима, а не са Русијом.“
Дакле, све је јасно. И то одавно. Потписник ових редова никад није имао дилеме о Александру Вучићу. У једном од текстова, под насловом „Украјински или кримски сценарио“, који сам писао 2014, налази се и овај цитат:“Шта „Викиликс“ може да објави? Ево како је било. Мене су питали какав ми је став о НАТОу. А ја кажем:“Па, знате, имамо скупштинску декларцаију и Устав Србије који говоре да ми не можемо да будемо члан“. Питају ме: „А је л то довека?“ Кажем:“Па, ништа није довека“(Александар Вучић,Б 92, 11. јун 2011) Једноставно, Вучић је човек коме се не може веровати. Никад и ништа.
Читаоцима „Правде“ на увид стављам своју књигу „Ни дана без срама/ Чудновате згоде шегрта Вучића“, чији су текстови настајали од 2013. до 2021. године. Све теме су ту; све су маске пале. Читајте, ширите даље, и немојте пристајата на лаж Великог Кловна.