Награде које Удружење новинара Србије (УНС) додељује новинарима немају увек новчани део, али новац који су награђени Вељко Лалић, Живојин Ракочевић и Оливера Радић добили за добро новинарство, послужио је да се остваре и друга добра дела.
Главни уредник „Недељника“ Вељко Лалић, који је 2018. године добио награду „Александар Тијанић“, посетио је сарадника портала „Жиг инфо“ Милана Јовановића непосредно пошто му је запаљена кућа и дао му новац од награде – 2 000 евра у динарској противвредности.
На Јовановићеву имовину је 12. децембра 2018. године, око 3 сата изјутра, док су супруга Јела и он спавали, бачен Mолотовљев коктел. Изгорели су гаража, аутомобил и кућа.
Дан после, 13. децембра, УНС је објавио да је Лалић добитник награде, а он рекао да ће новац поклонити новинару из Врчина.
“Новинарима у малим срединама много је теже да раде свој посао него нама у мејнстрим медијима. Још памтимо случај мог драгог колеге Милана Пантића из `Вечерњих новости`, чије убице и даље нису пронађене, и ја се надам да се то више никад неће поновити у Србији, иако смо пре два дана лако могли да дођемо у исту ситуацију у Врчину. Мени није важно ни да ли је неко формално новинар или не, пошто и новинари великих медија могу да упадну у приватне проблеме, али за мене нема горег напада на слободу и демократију једног друштва од напада на новинара због неког текста или истраживања. Апелујем на полицију да хитно пронађе нападаче на Милана Јовановића и његову супругу, али и коначно реши убиство новинара Милана Пантића “, пренели су медији Лалићеву изјаву.
Оптуженом да је налогодавац Драгољубу Симоновићу, некадашњем председнику општине Гроцка и функционеру Српске напредне странке, суди се од септембра 2019. године.
Првостепена пресуда којом је осуђен на четири године и три месеца затвора укинута је и случај је враћен у поновни поступак.
Истоветну затворску казну у првостепеном поступку добио је извршилац Александар Маринковић који је у бекству, док је на четири године затвора осуђен Владимир Михаиловић јер је посредовао у проналаску извршиоца.
И њима се после укидања пресуде поново суди.
Сада, у разговору за УНС, Јовановић каже да му је Лалић помогао у најтежим тренуцима и да му то никад неће заборавити.
Кућу која се налази у Врчину Јовановић је обновио уз бројне донације и у њу се са супругом Јелом поново уселио.
Кад заблиста биста
Новац од награде „Александар Тијанић“ и 2019. године добио је нову вредност.
Живојин Ракочевић, пети добитник награде која се додељује за борбеност у новинарском изражавању и оригиналан новинарски потез, на уручењу је рекао да новчани део који износи 2 000 евра, иде за подизање споменика једном од најзначајнихих послератних песника и новинара на Косову и Метохији.
Тако је 2021. године у Горњем Селу код Призрена поново постављена биста Лазару Вучковићу.
Споменик који се налазио у његовом родном Горњем Селу вандали су срушили и однели 2014. године.
„У тренутку када ме је брат Лазарев, Слободан, на Божић 2014. године позвао и рекао да је срушена биста Лазара Вучковића, придружио сам је свим оним споменицима и спомен-обележјима који су срушени на Косову и Метохији и упитао себе: ‘Боже, да ли ће поново бити обновљена и хоћу ли моћи стати поново поред те бисте?`. Пет година касније, игром случаја и судбине, дошла је награда ‘Александар Тијанић’ и ја сам тог тренутка схватио, из нашег разговора, да Александар Тијанић треба да подигне споменик Лазару Вучковићу. Тако се и догодило… Лазар Вучковић је човек који је тражио најкраћи пут између стиха и срца“, рекао је после постављања бисте на сеоском гробљу Ракочевић.
О новинарству Лазара Вучковића, који је радио за приштинско „Јединство“, на постављању бисте говорио је у то време председник Друштва новинара Косова и Метохије Будимир Ничић.
„Он је у приче и репортаже уграђивао свој велики и важни таленат, исписујући на тај начин историју и тог листа и новинарства на Косову. Ми као Удружење новинара, већ десет година чувамо сећање и обнављамо спомен плоче нашим колегама… Ова обнова споменика Лазару Вучковићу је, заправо, део потребе да се негује сећање и да се не дозволи онима који отимају, руше и присвајају туђе да мисле да могу да тиме отргну из заборава нечији живот, рад и дело. Овај чин показује да имамо снаге да обнављамо, негујемо и поштујемо оне који су радили и стварали историју новинарства и културе“, казао је Ничић.
Новцем од награде израђена је и друга биста Лазара Вучковића која је постављена у Грачаници, испред Дома културе.
Оливерина хуманост
Награда за новинарску хуманост „Ђоко Вјештица“ прошле године припала је Оливери Радић, новинарки „Јединства“ и сарадници радио станица „Слово љубве“ и „Светигора“.
Жири је једногласно одлучио о добитници за 2021. годину имајући у виду не само новинарски рад већ и шири друштвени значај које имају активности Оливере Радић из Ораховца, једне од најугроженијих српских енклава на Косову и Метохији.
Први пут од установљења ове награде 2011. године уручење је одржано ван Београда.
Дародавац новчаног дела награде „Ђоко Вјештица“ Бранислав Баћовић из фирме Транспортшпед са представницима УНС-а дошао је у Ораховац.
Уместо 1 000 евра, колико износи новчани део награде „Ђоко Вјештица“, добротвор је одлучио да Оливери Радић уручи 2 000 евра у динарској противвредности, које је она одмах поклонила за осликавање ораховачке цркве „Успењa Пресвете Богородице“.
„Још увек није почело фрескописање јер је црква велика и требаће доста новца. Ово је само почетак. Прикључила се акцији и мала Павлина на чија је два концерта одржана у Београду и Бањалуци прикупљено око 8 000 евра “, рекла је УНС-у Оливера Радић.
Аутор: Д. Бјелица