Педро Санчез који ће трећи пут од 2018. године предводити Владу Шпаније, нови мандат је обезбедио тек пошто је склопио споразуме са каталонским, галицијским и баскијским националистичким партијама. Таква политичка трговина наметнула је питање да ли ће званичан Мадрид, који не признаје косовску независност, у наредном периоду променити или можда имати “мекши” курс када је реч о Косову. Саговорници Косово онлајна, познаваоци шпанске политике, оцењују да се то неће десити.
Да би могао да формира владу, Санчез је, између осталог, послао захтев у Брисел да уз шпански језик и каталонски, баскијски и галицијски постану службени језици Европске уније, обећао је да ће амнестирати умешане политичаре и активисте у неуспели покушај отцепљења Каталоније од Шпаније 2017, а националистичком блоку Галиције која заговара самосталност тог региона обећао је смањење 20 одсто дуга према државном фонду.
Да ли ће се ресетовање политике владајућих социјалиста на унутрашњем плану рефлектовати и на спољну политику, у којој су по питању Косова досад били доследни? Шпанија, наиме, не признаје ни косовске пасоше, у априлу ове године гласала је против тога да захтев Косова за пријем у Савет Европе уђе у процедуру, 2018. на седници Генералне скупштине Интерпола била је против пријема Косова, као и 2015. на гласању о његовом чланству на Генералној конференцији Унеска.
Политиколог, хиспаниста и истраживач Института за европске студије у Београду Рајко Петровић сматра да за сада, без обзира на подршку сепаратистичких странака новој влади Шпаније, није могуће да ова земља која не признаје Косово тај свој став промени.
“Шпанска политика према питању независности тзв. Косова је прилично једноставна и састоји се од тога да Шпанија не признаје унилатералне сецесије, односно једнострано проглашене независности”, каже Петровић за Косово онлајн.
У том смислу, како каже, постојећа политичка гарнитура у Шпанији неће мењати став те државе јер, како указује, каталонско питање за њих и даље остаје важно.
Промена позиције, како наводи, могла би се разматрати уколико би дошло до организовања референдума о независности Каталоније, а који би био подржан од стране државе Шпаније што се, додаје, наводи као једна од могућих опција у наредном периоду уколико владајући социјалисти желе да задрже подршку од стране каталонских, па и баскијских сепаратиста.
“У том случају би се могло евентуално разматрати то да Шпанија призна независно Косово, међутим мислим да до таквог референдума у Шпанији неће доћи, а и ако би дошло, уколико жели да остане доследна, Шпанија би морала да подржава Косово као део Србије јер би тај референдум био спроведен искључиво уз подршку државе, дакле на једном билатералном, а не унилатералном нивоу”, наводи.
Петровић сматра да званични Мадрид неће гласати ни за то да Косово постане чланица неких међународних организација и указује да је Шпанија то прилично доследно поштовала до сада, чак и када су у питању неке спортске активности.
Како напомиње, ако се политика Шпаније према Каталонији и Баскији промени, за шта су и даље мале шансе, онда бисмо евентуално могли да очекујемо нешто слично томе да Шпанија гласа за пријем Косова у међународне организације.
Међутим, указује, да ни Каталонија, ни Баскија нису једини проблеми које Шпанија има.
“Шпанија је једна сложена држава у којој постоје различити језици, идентитети и томе слично и да би избегла оно што они називају ‘балканизацијом’, односно сценарио распада бивше Југославије, Шпанија мора да остане доследна темељним принципима”, закључује Петровић.
Политику коју је досад Шпанија имала према Косову, према оцени Владимира Станковића, дугогодишњег дописника српских медија из Шпаније, ова земља неће мењати.
“Нова шпанска влада на челу са премијером Педром Санчезом изабрана је тесном већином, било је неопходно 176 гласова у парламенту који има 350 посланика, добила је 179, а кључна је била подршка националних партија из Каталоније, Баскије и Галиције. Није се догодило ништа неочекивано као и у свакој политичкој трговини направљен је условно речено пакт. Каталонски националисти условили су своју подршку амнестијом за политичке лидере који су после покушаја отцепљења и нелегалног референдума завршили у затвору. Педро Санчез је крајем октобра, дакле пре него што је изабран, најавио могућност некакве аболиције, некаквог поништења казни, видећемо шта ће од тога бити”, објашњава Станковић за Косово онлајн.
Каже да је за Србију, наравно, најинтересантније какав ће бити однос новоизабране шпанске владе према питању Косова.
“Оно што је битно и што је занимљиво, у свим тим преговорима реч Косово није, колико сам ја успео да видим била ни поменута, тако да не верујем да ће доћи до неке битне промене шпанске политике. Шпанија ће остати једна од пет земаља ЕУ које не признају Косово и то је политика коју су водили и спроводили и претходни премијери Сапатеро и Рахој. Педро Санчез наставља ту линију, а ово што је договорио је, да тако кажемо, нека унутрашња трговина. Као и у свакој политици нешто мора да се уступи да би се нешто добило. Он је добио ту подршку за нови мандат и то је тренутно стање”, закључује Станковић.
