Специјални изасланик ЕУ за дијалог Мирослав Лајчак и специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар боравиће на КиМ од 31. јануара до 2. фебруара.
Првог дана посете разговараће са председницом и премијером тзв. Косова Вјосом Османи и Аљбином Куртијем, као и са замеником премијера Бесником Бисљимијем, саопштила је Канцеларија ЕУ у Приштини, преноси Телеграфи.
Како се наводи, Лајчак и Ескобар долазе са потпуно новом идејом за статус српских општина на северу покрајине. Пре том плану, Заједница српских општина (ЗСО) била би устројена по угледу на делове источне Белгије, који имају посебну врсту аутономије у односу на централну власт у Бриселу.
Шта то подразумева и како то функционише у Белгији. Прво, тамошња Генерална дирекција је углавном надлежна за послове културе, образовања, стручног оспособљавања, запошљавања, породичне и социјалне заштите, као и за надзор над локалним властима.
Друга кључна ствар је да Белгијски устав такође укључује стварање језичких зона, које имају надлежности у многим областима.
Како се наводи, главна сврха посете су разговори о наредним корацима у дијалогу за нормализацију односа Београда и Приштине.
У уторак, Лајчак и Ескобар састаће се са лидерима политичких странака, а Лајчак ће се посебно састати са представницима цивилног друштва. Такође, састаће се и са представницима међународних организација, након чега ће одржати конференцију за новинаре.
Један од модела који се очекује да буде представљен косовском руководству поводом формирања Заједнице српских општина, је сличан моделу у Белгији, такозвани модел “Источне Белгије”, екслузивно сазнаје портал “Демокрациа”.
Тај модел у великој мери пребацује политичке надлежности на друге секторе, као што су образовни систем, правосудни систем, безбедност и тако даље. Међутим, белгијски модел има и политичке надлежности, јер као регион има законодавну моћ и одржава широку аутономију са парламентом, владом и државном службом.
Тамошња Генерална дирекција је углавном надлежна за послове културе, образовања, стручног оспособљавања, запошљавања, породичне и социјалне заштите, као и за надзор над локалним властима.
Белгијски устав такође укључује стварање језичких зона, које имају надлежности у многим областима. Што се тиче Заједнице српских општина, како је до сада представљено у Приштини, главно питање у вези са њеним оснивањем је питање надлежности.
У децембру 2015. године, Уставни суд Косова је утврдио да принципи за формирање ЗСО, како је то утврђено Бриселским споразумом, што је ратификовала и Скупштина Косова нису у потпуности у складу са духом Устава из члана 3, о “једнакости пред законом” и поглављима о “основним правима и слободама”, као и “права заједница и њихових припадника”, пише Демокрациа.
Влада Косова на челу са Аљбином Куртијем више пута изјаснила против оснивања Заједнице српских општина.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
