Споменик косовским јунацима на Газиместану, саграђен 1953. на иницијативу града Приштине, а по пројекту чувеног архитекте Александра Дерока, годинама скрнаве Албанци, пишу Новости.
Осим споменика који се својом висином издваја и уочава са удаљености од неколико километара усред околне шуме, недалеко од спомен-обележја назире се мноштво нелегалних објеката, полуизграђених, који, надомак комплекса, скрнаве српску светињу.
Како даље пише овај лист, поред приземног објекта фирме “Ораца”, налик на магацин који је још 2007. године нелегално изграђен са десне стране прилазног пута који од главне магистрале води до споменика, нешто испред, на око 150 метара од уласка у спомен-комплекс, са леве стране, у шта су се уверили репортери “Новости”, изграђен је “свежи” бетонски темељ. Иако су радови тренутно обустављени, уређен је прилазни пут, који указује на намеру да се радови овде наставе.
„Ово је нечувено и не постоји нигде на свету да се један споменик који постоји вековима, овако, практично заклања. Прво је пре петнаестак година са десне стране прилазног пута саграђено некакво складиште, па су са леве стране на пољанама грађене куће, а сада је завршен темељ за некакав објекат готово поред самог пута који води ка спомен-комплексу“, каже огорчено Јован С. (63) из околног српског села, удаљеног неколико километара од споменика.
Он указује да нико од надлежних приштинских институција не реагује на нелегалну градњу иако се, како објашњава, спомен-комплес чак и по косовском закону налази у заштићеној специјалној зони. Иако су, каже, медији данима “брујали” када је те 2007. овде никао први нелегални објекат, адекватне реакције и забране су изостале.
„Плашим се да ће и сада бити исти случај и са новим бетонским темељом. А, одмах испред бетонске конструкције, изграђен је асфалтни пут који води до вишеспратнице и десетина околних кућа“, каже Јован.
Идући даље ка споменику, са једне и друге стране су пољане. На самом улазу у спомен-комплекс су два монтажна објекта косовске полиције, чији припадници дочекују посетиоце, којих очигледно има у свако доба дана. Припадник косовске полиције, Србин, тражи лична документа и дозвољава да улазак на пољану опевану многобројним песмама, на којој се, тврде посетиоци који овде долазе годинама, осећа “неописива енергија”.
„Овде сијају душе косовских јунака. Њихова храброст да крену у бој са неупоредиво бројнијом и опремљенијом турском војском и сада је несхватљива, али њихове жртве нису биле узалудне“, речи су бака Маре Лазаревић из околног Бабиног Моста, села у општини Обилић, која је обилазила радове док се градио споменик, а чији је отац био главни мајстор.
И док је околни плато поплочан, на предњој страни споменика, посетиоце дочекују стихови чувене Лазареве клетве уочи Косовског боја.
Дрвена врата са задње стране споменика, која су за Видовдан ове године била затворена, сада су отворена и може се попети до врха куле до којег води 113 степеника. Крај степеника на зидовима уклесани стихови епских песама из косовског циклуса, а на самом врху на бакарној плочи, налази се читав план Косовске битке.
Са врха куле, широке тек неколико метара поглед пуца на околни простор и читаво поље око споменика. Осим термоелектране “Обилић”, јасно се виде и врхови Шар-планине, али, нажалост и околни објекти који не би ту смели да буду. Остаје, ипак нада да ће се коначно огласити неко од “међународних фактора” на Косову који су по правилу годинама неми посматрачи уништавања српског верског и културног наслеђа.
Познаваоци прилика на Косову изражавају бојазан да привремене приштинске институције неће спречити ове радове, поред пута који води до споменика.
Како наводе саговорници „Новости“, у косовском закону (бр. 03/Л – 039 из фебруара 2008. године) се наводи да ће “меморијални споменик Газиместан и суседно Барјактарево турбе бити део једне Специјалне зоне коју треба заштитити од активности које могу нарушити историјски, културни или археолошки контекст односно природно окружење или естетско-визуелну средину”.
(Вечерње новости/Косово онлајн, 11. 09. 2022)
