Покрет за одбрану Косова и Метохије

Обележено 23 године од страдања Срба у Ораховцу

Фото: Танјуг (Тара Радовановић)

БЕОГРАД – Парастосом и полагањем цвећа на гробљу Орловача у Београду Удружење породица киднапованих и несталих на Косову и Метохији обележило је 23 године од масовног киднаповања, протеривања и убистава Срба на подручју општине Ораховац, а венац на спомен плочу ”За незаборав” положио је директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић.

На гробљу Орловача сахрањени су посмртни остаци 25 убијених Срба од око 100 српских цивила који су киднаповани за време оружаног напада ОВК на подручју Ораховца од 17. до 22. јула 1998. године.

Многи су убијени и мучени у приватним затворима и логорима, а њихови посмртни остаци пронађени су у масовним гробницама Малишево и Волујак у пролеће 2005. године.

Петковић је рекао да су на гробљу Орловача сахрањена 24 српска цивила из Ораховца, а да су у једној гробници остаци још неидентификоване особе.

Пековић је подсетио да је 2005. године пронађено 36 тела у јами Волујак и масовној гробници Малишево, али да се и даље трага за још 16 особа са територије општине Ораховац.

”Овде су сахрањени посмртни остаци 11 чланова породице Костић. Саранда Богојевци (потпредседница Скупштине Косова) данас може да сведочи о страшном злочину који се десио њој и њеној породици. Она је преживела јер ју је српска војска спасла и одвела у болницу у Приштину. А ко ће данас да сведочи о 11 убијених Костића”, упитао је Петковић.

Додао је и да су на гробљу Орловача сахрањени младић Цветко и његов отац, а да се говорило да су припадници ОВК тражили од Цветка да пред смрт бензином запали свог оца.

Наводећи да су прошле 23 године од тешког злочина над Србима Петковић је поручио:”Никада их нећемо заборавити, инсистираћемо да правда буде задовољена и да сви који су чинили злочине одговарају пред лицем правде”.

Секретар Удружења породица киднапованих и несталих на КиМ Олгица Божанић је рекла да породице убијених и отетих са територије општине Ораховац данас обележава 23 године патње и бола истичући да су Срби 18. јула 1998. године, ”у време мира” протерани из села Ретимље и Зочишта и одведени у логоре ОВК.

Божанић је казала да је залагањем делегације Међународног комитета Црвеног крста 22. јула 1998. из манастира Свети Врачи ослобођена група цивила, међу којима и монаси и да су захваљујући преживелим сведоцима направљени опис догађаја и списак преживелих сведока које је, како каже, Удружење доставило домаћим и међународним институцијама.

petkovic55
Извор: Таунјг (Тара Радовановић)

”Наша борба траје и данас, пред Специјализованим судом у Хагу се води процеси против Хасисма Тачија, Кадрија Весељија и других за злочине почињене у општини Ораховац. Нажалост, сведока је мало, али имамо писане и видео записе које користе судије и тужиоци”, рекла је Божанић новинарима.

Додала је да очекује да међународни суд покаже да је независан и да неће поступити као у случају Рамуша Харадинаја и Фатмира Љимаја који су ослобођени уз образложење да нема довољно доказа.

”Тражићемо да они коју починили злочине буду кажњени и да нема дескриминације међу злочинима, злочиници имају име и презиме. ми не осуђујемо народ, осуђујемо злочинце и њихове налогодавце”, рекла је Божанић.

Парастосу страдалим Србима из Ораховца присуствовала је и Драгана Мајсторовић из Приштине која 21 годину трага за несталим сином Иваном Мајсторовићем.

Иван је имао 17 година када је из Косова Поља кренуо за Лесковац да се упише у трећу годину гимназије, а киднапован је, каже Драгана, на релацији Косово Поље-Приштина-Подујево заједно са комшијом Стевановић Драганом који се, такође, води као нестао.

”Мој супруг је преминуо пре седам дана несазнавши за судбину сина. Надам се да ће преговори донети неке резултате, да ће истина кад-тад испливати, живимо у тој нади”, рекла је Мајсторовић.

(РТВ, 18. 07. 2021)