У манастиру Бањска, задужбини Стефана Уроша ИИ краља Милутина, у току су радови на уређењу фасаде цркве посвећеној Светом Првомученику архиђакону Стефану, заштитнику династије Немањића.
Видљиви остаци јединствене фасаде од камена у три боје, која се својевремено могла равнати једино са тосканском фасадом сијенске катедрале, сведоче о непоновљивом градитељском подвигу из 14. века.
Игуман манастира Бањске протосинђел Данило истиче да су Влада Републике Србије и Канцеларија за Косово и Метохију покретачи обнове манастира Бањска, у сарадњи са еминентним стручњацима из Републичког завода за очување споменика културе.
“Благословом епископа рашко призренског Теодосија, захваљујући нашој држави, Влади Републике Србије, Канцеларији за Косово и Метохију и појединим донаторима у току су радови на уређењу фасаде манастирске цркве, под надзором стручњака Републичког завода за очување споменика културе. Обновљен је и поклонички конак, манастирска економија, покренута је производња пива, по којој је манстир својевремено био познат”, рекао је за Косово онлајн игуман Данило.
Додао је да манастир духовно живи и да је постао стециште верног народа и препознатљива дестинација туристичких и стручних екскурзија.
Показујући нам остатке комплекса великих размера, који је некада био окружен одбрамбеним бедемима, отац Данило наглашава да је Бањска била чувена по лепоти, најбогатије даривана и најраскошнија Милутинова задужбина, наводећи да се ’бањско злато’ помиње у Карловачком родослову, почетком 15. века, као једно од најлепших уметничких завештања: “Призренске цркве под, дечанска црква, пећке припрате, бањско злато, ресавско писаније не налази се нигде”.
“Свети краљ Милутин је одредио да Бањска буде његова гробна црква, по томе се она издвојила од осталих задужбина највећег градитеља Немањића. Најбољи мајстори градитељи, клесари онога времена, попут Фра Вите из града Котора на Јадрнском приморју, који ће потом градити и Дечански манастир, били су сабрани овде. Изградњу манастира, између 1313. – 1317. године, руководио је по позиву самог краља Милутина, хиландарски игуман Данило, потоњи Архиепископ”, рекао је отац Данило.
Манастир Бањска данас не сија истим сјајем, али достојанствено сведочи седмовековну страдалну прошлост српског народа на Косову, као симбол обнове и опстанка.
Након више од пет векова, 15. августа, 2004. године поново су зазвонила звона, у манастиру Бањска, свету литургију служио је блаженопочивши патријарх српски Павле, са још осам архијереја и много свештенства и народа. Тада је почела и свеобухватна обнова манастира.
Манастир Бањска је споменик културе И категорије од значаја за Републику Србију.
