После одлагања састанка представника Београда и Приштине у Вашингтону због подизања оптужнице против Хашима Тачија, директор представништва Републике Српске у Вашингтону и аналитичар Обрад Кесић за Косово Онлајн наводи да је тешко предвидети када ће се одржати следећи састанак у организацији амбасадора Гренела.
Кесић истиче да је кључно питање повезано са политичком ситуацијом у Приштини.
“Тренутна влада има врло танку већину и ова новонастала криза у вези са оптужницама за ратне злочине може врло лако да доведе до пада владе. Вероватно ће амбасадор Гренел покушати да одржи комуникацију између Београда и Приштине да би када се створи јаснија ситуација у вези са политичком ситуацијом у Приштини могао да се организује следећи круг преговора. Реално је да ништа озбиљно не може да се деси у тим преговорима до после америчких председничких избора и док се не формира влада у Приштини која би имала већи легитимитет и већу стабилност, тако да би главни преговарач, ко год то тада буде, могао не само да постигне договор са Београдом него и да гарантује да ће тај договор бити испоштован у Приштини”, каже Кесић.
Да ли се оптужница баш сада случајно појавила?
Не верујем у случајност да је оптужница објављена баш неколико дана пред најављене преговоре у Вашингтону. Мислим да је то био одговор ЕУ, поготово Немачке, на одлуку председника Трампа да смањи број америчких војника у Немачкој. Та одлука је изазвала бурну реакцију и осуде америчких партнера у Европској унији. Није тајна да су односи између чланица ЕУ и САД лоши од када је Трамп постао председник. Такође није тајна да Ангела Меркел и већина немачких политичара нису били срећни избором Гренела за амбасадора. Мислим да је и тај однос са Гренелом утицао на мотивацију да се саботирају преговори које он предводи и за које је унапред рекао да ће да произведу врло важан успех. На крају бих само додао да ту постоје и други мотиви за саботирање ових преговора, од тога да земље ЕУ, посебно Немачка, нису биле срећне што нису више биле укључене у те преговоре, а треба додати да су такође биле љуте што је администрација председника Трампа увела санкције тужиоцима и истраживачима Хашког међународног кривичног суда. Уверен сам да је одлука о подизању оптужница такође део најновијих жестоких напада на председника Трампа. Мислим да постоји координација између свих његових противника и да они осећају да је он сада врло рањив и да треба да играју “на све или ништа“ да би га довољно ослабили како би изгубио изборе у новембру.
Немачка је преузела председавање ЕУ, да ли ће сада Берлин појачати напоре да косовски проблем буде решен?
Наравно да би Немачка желела да ЕУ и себи припише највећу заслугу за било какав договор Београда и Приштине. Од самог проглашења независности такозване државе Косово, Немци и Французи нису били срећни што се Америка наметнула као главни фактор у преговорима Београда и Приштине и трудили су се да преузму водећу улогу у тим преговорима. Бриселски процес је охрабрио ЕУ да коначно има капацитет да пронађе решење које би нормализовало односе Београда и Приштине. Врло брзо су се уверили да албанска страна жели да поново Америка има водећу улогу у тим преговорима, због тога што није имала поверења у ЕУ и мислила је да је ЕУ више наклоњена Београду. Били су фрустрирани што су америчке дипломате често охрабривале албанску страну да не имплементира оно што је договорено и да албански политичари стварају “нове реалности“, које онда делују као превара Београда, где Београд направи уступак и задовољи Приштину око неких услова, само да би Приштина избегла своје уговорене обавезе. То америчко мешање је у перцепцији многих функционера ЕУ било нека врсте саботаже “њихових преговора”, тако да сам уверен да ће Немачка покушати да преузме иницијативу у следећем кругу преговора Београда и Приштине да би спречила било какав наставак тих преговора под руководством амбасадора Гренела.
Шта очекујете од Хотија, с обзиром на то да преузима улогу главног преговарача у име Приштине?
Не очекујем баш ништа од Хотија зато што мислим да је његова влада упитна. Сви знају да је та влада формирана једино да би дала легитимитет Хашиму Тачију за договор са председником Вучићем. Он је искористио прилику да преузме власт после жестоког удара на претходног шефа владе – Куртија. Биће врло тешко одржати садашњу коалицију када кључне личности, које у ствари имају највише политичке снаге, то јест Тачи И Весељи, нису укључене у игру која ће се водити у наредним недељама. Хоти мора да покаже много више политичке снаге него што је до сада показао, а истовремено мора да се брани од напада, који ће сигурно интензивирати Курти и његови савезници. Политичка нестабилност власти у Приштини ће сигурно трајати до следећих избора или ако се Тачи врати као победник из Хага.
