Пише: Мишо Вујовић
Обманули су мекушног и лаковерног Горбачова, уверавањима да се НАТО неће ширити на исток. Горбачов је распустио Варшавски пакт. Гвоздена завеса је пала, а све републике СССР-а, већина по први пут, постале су независне државе. Али је и то им је било мало. Русија је остала за њихове појмове моћна те су је економски срозавали до непрепознатљивости, отварајући Северни Кавказ као жариште, уз обилату подршку чеченском тероризму.
Пре перестројке на хиљаде совјетских већином руских, војника, изгинуло је или осакаћено у Авганистанској клопки, како интервенцију против терориста у Авганистану, називао један од креатора индустрије рата Збигњев Бжежински, ментор и непосредни руководилац Осами бин Ладену на регрутацији Талибана у Авганистану.
Архитекте пакла подржали су, пијаног и дезорјентисаног Јелцина, обећавали, лагали, пљачкали и на колена бацили велесилу која је сломила Трећи рајх. Свестан да није кадар ни себе подићи а камоли земљу усправити Јелцин је нашао човека који зна, уме и сме. Он није само на ноге подигао своју земљу већ је вратио на трон моћи. А то се не опрашта.
Данас В.В. Путина, човека у чијим личним карактеристикама стоји да има умањен осећај за опасност, како је објавио историчар Рој Медведев, називају убицом. И то исти они чија историја почива на истребљењу индијанаца, на апархејду и лову црнаца, на крвопролићу, пучевима, војним хунтама по Латинској Америци, масакрима у Вијетнаму, разарању Ирака, Либије, Авганистана, Југославије, обуци талибана, стварању Ал Каиде и Исиса…
“Мој родослов сеже од краја 17. века а тада САД нису постојале у томе је разлика између мене и вас”, рекао је, својевремено, Владимир Путин, групи америчких новинара.
Од доласка на чело државе пре двадесет две године Владимир Путин је трн у оку господарима света. Ломили су га инсталирани олигарси и носиоци крупног капитала, корумпирани политичари, банкари… и остали моћни лобији инфилтрирани у сам врх политичког и привредног система.
Западни обруч око Путина почео је ружичастом револуцијом у Грузији, настављен наранџастом у Украјини, масакрима фашиста на Мајдану и Одеси, терором над грађанима Луганска и Доњецка, сатанистичким ритуалима разапињања и спаљивања Руса на крсту. Фашистичка формација “Азов” постала је део елитних јединица украјинске војске, страх и трепет свим грађанима који се нису повиновали пучистима. Рат у Украјини није почео у фебруару 2022 године већ нацистичким превратом осам година раније и то уз подршку НАТО алијансе и западних сила.
Украјина у којој живи трећина грађана руске националности и још толико православних поданика Московске патријаршије послужила је као нова клопка за Русе. Путин је имао само два избора: да мирно посматра припремљени покољ становника Донбаса и Луганска, што би још брже резултирало доласком НАТО алијансе на врата Русије или да то војном акцијом предупреди, ризикујући да добије епитет агресора и масовног убице, што би по сценарију подигло свет на ноге а саму Русију изопштило из свих глобалних,економских и политичких токова.
Крајњи циљ дубоке државе је сламање, слабљење и распарчавање Русије, отимање енергената и природних ресурса, што отклања и последњу препреку над потпуном контролом човечанства. Одстрелом Русије остале државе ће се у страху одрећи националног суверенитета, што даље води разбијању традиционалних вредности, морала, верских догми, националног патриотизма, оданости породици, контролу раста наталитета која се већ увелико одвија развојем разних сојева вируса…
Дакле, Владимир Путин и Руска Федерација данас не ратују против Украјине, још мање против једнокрвне браће, већ против поробљивача цивилизације.
Ралф Еперсон у својој књизи „Невидљива рука“, апострофира: “ Завера делује да би се постигла апсолутна и брутална владавина над целим човечанством, користећи ратове, депресије, инфлацију за остварење својих циљева..”
Зар све ово већ није испробано деведесетих у Србији и Русији.
Креатори дубоке државе су још 1950. године зацртали: „Имаћемо светску владу милом или силом“.
Отуда и објашњење што је Черчил захтевао од Трумана након Другог светског рата да СССР разори нуклеарним оружјем.
Отуда и не чуди Путинова команда да у приправност стави своје нуклеарне потенцијале.
Френклин Рузвелт је давно рекао: “У политици се ништа не дешава случајно, а уколико се догоди, тако је било планирано”.
