Покрет за одбрану Косова и Метохије

Од Дечана до Тодосијевића – има ли правде за Србе на Косову?

Фото: Коха Диторе

Правда? Шта то беше за Србе на Косову? Нажалост када су Срби у питању, да би били осуђени пред косовским судом често није потребан ниједан сведок, па чак и када 81 албански сведок на суду каже да није видео или препознао оптуженог да чини дело за које је оптужен, суд Србина прогласи кривим.

А када Уставни суд пресуди у корист манастира Високи Дечани, пресуда остане “замрзнута”. Тако већ пет година српски манастир не може да добије назад своје земљиште. Без обзира на пресуду, многобројна писма земаља Квинте, реакције амбасадора…

Иван Тодосијевић

Посланик Српске листе Иван Тодосијевић правоснажно је осуђен на две године због изношења става око догађаја у Рачку, где су све судије били Албанци упркос Бриселском споразуму, који предвиђа да двојица судија буду Срби, а пресуду је осудила и ЕУ. Портпарол Петер Стано је навео да је “споразумом договорено да Апелациони суд у Приштини успостави панел кога чине већином српске судије када се ради о пресудама у оквиру већинских српских заједница. У овом случају (Иван Тодосијевић) то није испоштовано”. Других реакција из међународне заједнице није било.

С друге стране, познати приштински адвокат Том Гаши изјавио је за да одредба Бриселског споразума, о обавезном учешћу српских судија у пресудама за Србе, у случају Ивана Тодосијевића не може да буде примењена, јер није у складу са Кривичним законом на Косову.

 

Građani Banjske pružili podršku Ivanu Todosijeviću
Фото: Косово Онлајн

Високи Дечани

Уставни суд Косова је још 2016. пресудио да се 24 хектара земљишта, који припадају Високим Дечанима, врате манастиру. До дана данашњег та одлука није спроведена. Да се одлука спроведе су интервенисали готово сви амбасадори од САД до Немачке, као и земље Квинте, али без резултата. Земљиште није враћено.

manastir Visoki Dečani
Фото: Манастир Високи Дечани Д. зечевић

Оливер Ивановић

Један од политичких лидера Срба на Косову био је без иједног доказа ухапшен 2014. године под оптужбом за ратне злочине. Ивановић је јануара 2016. осуђен на девет година затвора за ратни злочин из априла 1999. године, иако га 81 сведок саслушан током судског процеса није довео у директну везу са злочином стављеним на терет. Суђење Ивановићу враћено је на почетак пошто је Апелациони суд у Приштини укинуо пресуду по првој тачки оптужнице – за ратни злочин из априла 1999. године, док је потврђена ослобађајућа пресуда Ивановићу по другој тачки оптужнице, за злочин из фебруара 2000. године. Ивановић је 2017. године пуштен да се брани са слободе. Убијен је 16. јануара 2018. године. Почионици нису пронађени.

 

Oliver Ivanović
Оливер Ивановић (Фото: Медија центар Београд)

Узурпирана имовина Срба – 70.000 поступака

Пред различитим органима на Косову води се око 70.000 поступака у вези са узурпацијом и другим повредама права на имовину Срба. Само за накнаду штете за уништену и оштећену имовину поднето 18.000 тужби, а расељени Срби и даље чекају на правду. Најтежа ситуација на подручју Метохије, а посебно у Пећи, Клини, Ораховцу, Сувој Реци и Ђаковици. С друге стране постоји и неколико хиљада “фалсификата”, односно поступака на основу лажних докумената о продаји имовине које су покренули узурпатори.

Dragica Gašić sa kosovskim policajcima ispred svoje zgrade u Đakovici
Драгица Гашић са косовским полицајцима испред своје зграде у Ђаковици (Фото: AFP/Armend Nimani)

Напади на Србе, без последица, на мети и деца

Током 2021. забележен је велики број напада на Србе, али нападачи су по правилу или остајали непознати, или су те нападе полицијски и правосудну органи окарактерисали као нападе који нису етнички мотивисани. Тако је 13-годишњи дечак Никола Перић из села Гојбуља претучен и завршио је у болници у Северној Митровици. Нападачи нису процесуирани. Недавно је нападнут и 12-годишњи дечак Михајло С. из Каменице када је сачекан од групе албанских дечака на путу из продавнице. И у многобројним другим нападима, по правилу је изостајала реакција косовске полиције, која је недавно након што је претучен 23-годишњи Никола Перић, ухапсила само једног од тројице нападача. Од почетка године било је више од 90 напада на Србе, без праве реакције полиције, судства или Владе Косова.

Скрнављење имовине СПЦ

Само током 2021. године, забележен је велики број напада, скрнављења и пљачки храмова СПЦ широм Косова. Случајеви су по правилу остајали нерасветљени, без судског епилога и кажњавања одговорних.

 

Ukradena zastava SPC
Украдена застава СПЦ (Фото: Инстаграм)

На мети су се нашле цркве Светих апостола Петра и Павла у Клокоту, Светог Јована Крститеља у Пећи, Свете Петке у општини Каменица, Свете Тројице у Партешу… Са главне улазне капије манастира Грачаница украдена је застава СПЦ која је потом запаљена. Снимак је објављен на друштвеним мрежама, починиоци никада пронађени.

 

Obijena Crkva
Обијена Црква (Фото: Косово Онлајн)

Полиција мирно гледала напад на Храм Христа Спаса у центру Приштине

У јуну су присталице Социјалдемократске партије Косова исписивале увредљиве поруке на зидинама и вратима храма Христа Спаса у Приштини, због литургије која је одржана у тој цркви. Све се дешава у присуству припадника косовске полиције, као и чланова Кфора који нису реаговали. Изостала је и реакција међународне заједнице, а већина косовских политичара је затражила да се храм одузме од СПЦ и претвори у музеј или сруши. Судски процес је у току. Подсећања ради, у овој православној цркви одржана тада је била одржана прва литургија после 1998. године.

 

Hram Hrista Spasa u Prištini
Храм Христа Спаса у Приштини

 

(Косово онлајн, 28. 08. 2021)