Према подацима УНХЦР, током 2022. године само 204 особе из невећинских заједница вратиле су се на Косово. У питању је 155 Срба, 25 Ашкалија и Египћана, један Бошњак и 17 Рома, подаци су канцеларије Косовског омбудсмана.
Узурпација имовине и одузимање права на посед, неизвршење судских одлука које се најчешће односе на непокретности, недостатак приступа образовним институцијама, незапосленост и лоше економске прилике и социјално стање, инфраструктурни проблеми, као и кршења језичких права – проблеми су са којима се суочавају повратници.
Актуелни проблем је и обезбеђивање личних докумената са којим се суочавају расељена лица и избеглице са Косова, као и грађани четири северне општине, о чему је омбудсман подсетио и на то да је већ о томе извештавао у претходним годишњим извештајима.
Изнели су и статистику. Између осталог вида помоћи, министарство је изградило 19 кућа, а у, како се објашњава петој фази, за кориснике је изграђено 35 кућа које су опремљене намештајем и електричном опремом.
Иначе, од укупно 1595 поднетих жалби омбудсману Косова, Срби су поднели 77 у оквиру 144 жалби припадника неалбнаских заједница. Међутим, само је 676 прихваћено, од чега 56 жалби које су Срби поднели. Примљене жалбе се односе на интеграцију повратника, имовинска права, образовање, непотпуну примену уредби о употреби језика, као и на проблеме у вези са прибављањем личне документације за лица која су живела на Косову до 1999. године, за њихове супружнике и децу.
Већина колективних центара је затворена до 2021. године, па је остало да се обезбеди стамбени смештај за још 139 људи, који и даље живе у колективним центрима на северу Косова: У Северној Митровици 21, Лепосавићу 71, Зубином Потоку 20 и Звечану 27.
На основу информација које је Канцеларија омбудсмана добила од организација цивилног друштва које се баве питањима расељених лица и њиховог стамбеног збрињавања, у партнерству са УНХЦР, планирано је да током 2022. године преостали колективни центри буду затворени и да се за расељена лица обезбеди сталан смештај на основу плана Министарства за заједнице и повратак (МЗП) и општина на северу Косова, али до краја 2022. године то није реализовано, наводи се у извештају Омбудсмана.
Затварање колективних центара је вишегодишња најава Министарства за повратак у годишњим извештајима
Са друге стране, у истом се извештају тврди и то да је примећена већа посвећеност косовске владе, као и Министарства за заједнице и повратак, које је помогло и пружило подршку свим повратницима на Косову.
Изнели су и статистику. Између осталог вида помоћи, министарство је изградило 19 кућа, а у, како се објашњава петој фази, за кориснике је изграђено 35 кућа које су опремљене намештајем и електричном опремом.
Већина колективних центара је затворена до 2021. године, па је остало да се обезбеди стамбени смештај за још 139 људи, који и даље живе у колективном центру на северу Косова: У Северној Митривици 21, Лепосавићу 71, Зубином Потоку 20 и Звечану 27.
Министарство за заједнице и повратак је саопштило да је у фази припреме нове Стратегије за заштиту и унапређење права заједница и њихових припадника, планирајући јавне консултације са заједницама.
Омбудсман је у годишњем извештају за 2021.годину такође известио о стварању система управљања подацима о расељеним лицима и повратницима, наводну у циљу пружања помоћи заинтересованим лицима за повратак, расељеним лицима која живе у колективним центрима и приватним кућама.
Ипак, с тим у вези, у извештају се наводи да „треба напоменути да наведени систем још није функционалан и да ће, на основу информација које је Омбудсман добио од МЗП-а, бити пуштен у рад почетком 2023. године“.
Нису прецизирали да ли је у међувремену и пуштен.
Иначе питање повратка, односно кршења права повратника и невећински заједница један је од очигледнијих примера за неуспех на послератном Косову,
