На 18. годишњицу од злочина на Бистрици служен је парастос страдалим дечацима Ивану Јововићу и Панту Дакићу у цркви Успења Пресвете Богородице у Гораждевцу. Гораждевчани, чији је живот обележила ова трагедија, огорчени су због обуставе истраге ЕУЛЕX-а и несигурности коју и даље осећају услед инцидената који су се натавили; многи и због мањка бриге власти да највеће српско село у Метохији опстане. Али, званичници поручују: Једино поверење у Александра Вучића.
Отац Петар из Високих Дечана, Ненад Нашпалић гораждевачки парох и отац Драган Радовановић пећки парох, служили су парастос.
Са мештанима села били су и локални званичници и помоћница директора Канцеларије за КиМ Јелена Стојковић.
Отац убијеног Пантелије Дакића каже да ће да очекује расветљавање злочина док је жив али да је немоћан да он сам „потера истрагу“, а албански адвокати неће да прихвате овај случај.
„Ја сам немоћан у свему, да ја могу нешто да урадим, да ја потерам ту истрагу. Сваке године су исте приче. Исто се молиш у Еулексу, онај у супу каже да мораш сам да поднесеш тужбу. Ишао сам код ових адваката Албанаца да питам. Ма какви, неће нико да се прихвати да потегне ово питање“, казао је Милисав Дакић.
Сете нас се само када је 13.
Ђорђе Угреновић, који је био рањен у овом нападу, за Радио Гораждевац данас каже:
„Ништа се није променило. То је остало у глави као да се данас десило. Било је јако страшно, знате и сами, сви знају. Погинули су недужни дечаци. Ми смо рањени, срећом остали смо живи“.
Испричао је да је са покојним Иваном отишао на реку да се купају где су и раније одлазили и да су се убице прикрале кроз оближни шумарак.
„Нико није ни помислио да неко може да пуца на голу децу. Прикрали су се и одједном су се чули пуцњеви, док нису људи попадали, док ме није погодио метак, ја нисам ни помислио да је неко пуцао, мислили смо да су петарде или нешто“.
Међутим, и сведочења о медицинској помоћи коју су деца добила у пећкој болници су такође тешка. „Тамо је већ било скоро као на Бистрици. Дочекала нас је маса људи ту. Драгана (Србљак) и ја смо били заједно у соби, нама су на живе ране ставили гипс, преко гипса је ишла крв. Да смо закаснили још сат времена и да нисмо отишли у Косовску Митровицу, и ми би кобно завршили“, каже Ђорђе Угреновић.
Он је огорчен и на однос српских власти јер каже да их се „сете“ једино кад дође 13. август – „сликају се и оду“.
„Не знам кога да кривим. Не чуде ме Албанци, већ наши што ћуте. Наши ћуте, нема покретања, ништа се не дешава. Сете се једино кад дође тринаести август, дођу, сликају се и оду. Чак, прошле године се десило да су кријући дошли ту, ујутру рано, ставили венац, као да су Албанци, тако је урадио Хашим Тачи и то исто се десило прошле године од стране наших“, казао је за локални Радио Гораждевац.
Ђорђе је одлучио да остане у свом селу. Данас је ожењен и има четворо деце. „Имам хвала Богу четворо деце, ту ми је мајка стара, нико није дошао да пита да ли ми треба нешто, не. Али хвала Богу, сналазим се сам, не зависим ни од кога. Не морају да се сете али нека ураде нешто за село, за омладину, има доста омладине која је ту, нека их запосле да мало оживи село. То би нам било довољно“.
Породица Угреновић се финансира платом помоћног радника у школи и пољопривредним радовима.
За мене је ово историјска прича
„У последњих пет-шест година мислим да ова прича никог не занима. Почевши од политичара па до најобичнијег грађанина, једноставно не знају за тај датум. Е сад то нама некако тешко пада, нама је тешко сваког дана, само када помислимо на оне сирене и на тај догађај, онда можете да замислите како је нама, а да не причам за сахране“, за Радио Гораждевац сведочила је Мирјана Србљак, чија је ћерка Драгана рањена на Пећкој Бистрици 13. августа 2003. године.
Она каже да је за њу то историјска прича.
„Да тако млада и невина деца страдају, испред свих нас, испред КФОР-а, нама испред куће“.
И Мирјана додаје да јој је жао што Србија тај догађај полако заборавља. „Само неко се појави тог тринаестог, тада има термин на ТВ-у 2-3 минута и то је све“.
Брине је што млади одлазе из Метохије. Њена су отишла. Будућност је овде неизвесна.
„Ја сам мајка четворо деце, она су се школовала, завршила факултете. Ја сам покушавала овде да их задржим, што је најгоре, и деца су то хтела. Никада нам нико није дао прилику, ишли смо свуда, они су још незапослени. Сад ми није жао што су напустили Гораждевац, али сад се дешава нешто најстрашније за мене, они напуштају Србију“.
Пре осамнаест година када се десио злочин на Бистрици, Гораждевац је бројао око 250 ђака и више од 1200 становника. Данас у Гораждевцу живи око 700, а школа једва да има нешто више од 80 ђака.
„Мене је језа да прођем кроз село и зато избегавам, тиха језа. Када чујем да је неко уписао први разред и кад ми кажу да их има пет, верујте срце ме боли. А то није било давно, пре двадесет година, двадесет пет- шездесет првака, то је нешто што је најтеже сада. А ми нисмо урадили ништа. Ја сам се трудила, али тај труд је био неизводљив. Ја сам само истрошила време, енергију, здравље“, каже Мирјана Србљак.
Мисија ЕУЛЕX на Косову обуставила је 2011. године истрагу о злочину у Гораждевцу уз образложење „да се не би могли пронаћи докази који би се корисно могли истражити, па није у могућности да настави кривично гоњење“.
„Тога дана кад су они нама саопштили да они обустављају, да немају довољно аргумената и тако даље. И тај њихов бесконачни број састанака и растанака. То је болело, али више боли кад схватите да то више никог не занима у нашој земљи. Ја сам те странце одавно прокужила, што би рекли Хрвати. Они само знају да кажу – И’м соррy – Да испричају једну бесконачну причу и они ме уопште не занимају. Мени је жао што смо ми стали. Што ми 13. имамо само неке добровољне новинаре, које стварно боли и хоће да обележе тај дан. Никог то више не занима, ни једног политичара, да се разумемо. Ми то испричамо тог дана и то је термин од два-три минута, то је цела прича. А све је то могло другачије. Барем тог тринаестог августа, све је могло другачије. Верујте ми да је могло, све би било другачије“, закључује Мирјана Србљак.
Званичници: Срба мање због косовске полиције и једино поверење у Александра Вучића
Председник ПО општине Пећ, Милош Димитријевић, преноси огорчење мештана поступцима међународне заједнице и косовског правосуђа.
Каже да је Срба у Гораждевцу све мање због косовске полиције, а да једино поверење имају у Александра Вучића. Апеловао је на владу да се нађу нова запослења младима.
Заменица директора Канцеларије за Косово и Метохију, Јелена Стојковић, казала је да је напад на српске дечаке пре 18 година на пећкој Бистрици симбол великог страдања српског народа.
И она је подсетила на одуство судског епилога.
Након парастоса у цркви, служен је помен на гробу Ивана Јововића и Пантелије Дакића. Присуствовали су чланови породице убијеног младића.
У оружаном нападу 13. августа 2003. године, на обали Бистрице на лицу места убијен је Иван Јововић (19). Пантелија Дакић (12) је повредама подлегао у пећкој болници. Богдан Букумирић (14), Ђорђе Угреновић (20), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13) тешко су рањени.
Најтеже повређени Букумирић је пребачен у француску болницу у Јужној Митровици, а на путу до болнице, нападнуто је и возило хитне помоћи. Након прве операције, Букумирића без знакова живота, поново хитно пребацују у другу болницу, у северној Косовској Митровици, а одатле хеликоптером на ВМА у Београду, где шест дана проводи у коми и преживљава четири тешке операције.
Осамннаест година касније – убице нису пронађене, док су Специјално тужилаштво Косова и ЕУЛЕX 2010. године обуставили истрагу услед тога што она „није довела до конкретних резултата, или потенцијално осумњичених”.
На Гораждевац је и 2015. године у два наврата, 9. јула, односно 7. децембра, пуцано из тешког аутоматског оружја, срећом без жртава, док је споменик жртвама страдалим у НАТО бомбардовању и деци страдалој на Бистрици, који се налази у центру Гораждевца, запаљен и рушен. Напад у децембру осудили су српски званичници, међународни и косовски.
У Гораждевцу је у фебруару 2016. постављен обновљени споменик жртвама НАТО бомбардовања и двојици дечака страдалих на Бистрици који је порушен у нападу почетком децембра 2015. године. Како је тада навео РТС, споменик је обновила Канцеларија за Косово и Метохију.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
(Радио Гораждевац/Коссев, 13. 08. 2021)
