Извор: DW (Текст је изворно преведен са албанског)
Тренутно није време за наставак дијалога, а Србији у том процесу свакако не треба веровати. Став Немачке да свеобухватни споразум подразумева и узајамно признање треба да присвоји и званични Брисел уместо што тај процес назива „нормализацијом“, неке су од порука вршитељке дужности косовске председнице, Вјосе Османи у вези са преговарачким процесом у Бриселу. У интервјуу за Дојче веле на албанском језику говорила је и о Специјалном суду за који каже да је усвојен јер је алтернатива била „страшнија“ и подразумевала „напад на косовску државност“.
Вјоса Османи, председница косовске скупштине, преузела је дужност косовске председнице 5. новембра, када је тадашњи председник, Хашим Тачи, поднео оставку на ово место и предао се ЕУЛЕX-у који је поступао по налогу за хапшење који су издала Специајлизована већа за ратне злочине у Хагу.
На овој позицији биће све док косовска скупштина не одабере новог председника, али не дуже од 6 месеци.
Поред Тачија, истог дана у Хаг су због оптужби за ратне злочине и злочине против човечности отпутовали и Кадри Весељи и Реџеп Сељими, а дан пре њих и Јакуп Краснићи.
Удаљити се од дијалога, посебно јер је Лајчак тражио уставне промене
Османи у интервјуу за ДW наглашава да Косово није остало без институција, али да је ситуација другачија и да у датим околностима није време за наставак дијалога.
„Мислим да због тренутних дешавања сада није тренутак да се дијалог настави. Косовске институције треба да одвоје мало времена, седну, консултују се међусобно, створе много јединственији став о дијалогу, јер је неопходно да свако ко преговара у име Косова, за судбину Косова, има много јединственији став политичког спектра, а не само коалиције коју представља“, наводи она.
Позвала је и на ревизију досадашњег преговарачког процеса – да се види о чему се преговарало, како се преговарало, шта је постигнуто, додајући да треба избећи да се преко Брисела сазнаје о чему се то преговара.
Подсећа да је косовска скупштина „ставила до знања које су то црвене линије“ у вези са дијалогом – „суверенитет и територијални интегритет земље и унутрашње уређење Косова“.
Нико не сме да преговара о стварању треће силе. И влада мора бити изузетно опрезна да не упадне у такве замке које Србија гради отварањем ових тема у Бриселу, тобоже само формално, али које се потом претварају у нове компромисе за Републику Косово. Ми који дуго пратимо дијалог видели смо како су дошли до овде. Али грешке не треба понављати
Напротив, упозорава на то да не треба ићи у Брисел само ради потписа и формалности и позива на удаљавање од процеса.
„Јединство је неопходно, али морамо направити корак уназад у процесу дијалога, посебно након недавних изјава господина Лајчака, који је тражио од Косова да прогура измену Устава због Асоцијације. Дакле, политички и институционални лидери Косова требало би да седну како би детаљно потврдили своје ставове о овим темама, а не да генерално кажу да је водич Устав. Устав је увек био водиља. Али до сада имамо потписана 33 споразума, од којих су многи прекршили Устав, посебно документ потписан у Бриселу о Асоцијацији из 2015. године“, рекла је за ДW.
Она лично даће подршку сваком документу „који је у најбољем интересу Косова и који унапређује међународни субјективитет Косова, а који не умањује нашу државност или унутрашње прописе“.
Османи сматра да је Косово, још од Ахтисаријевог пакета начинило довољно компромиса, док Србија није чинила уступке.
„Ми чинимо сталне уступке у нади да ће нас наводно признати и на крају ће се понашати као 2007., 2008. и сада у овим последњим споразумима, верујем да је то погрешан приступ. Србији се једноставно не може веровати. Свако ко је историјски пратио начин на који се понашају у спољној политици, како потписују споразуме, без обзира на то с ким их потписују, требало би да зна да је главна карактеристика Србије то да им се не може веровати. Они су некредибилни, као институције о којима говорим, као политички лидери, не држе реч и не поштују своје потписе. Због тога од Србије у овом случају не треба очекивати ништа друго.“
На питање о очекивањима од будућег председника САД, Џоа Бајдена, у вези са дијалогом каже да проблем дијалога никада није била динамика, већ ставови и да то што би дијалог био евентуално убрзан, не би значило много ако он опет оде у погрешном смеру.
„За време Трампове администрације, господин Болтон је био саветник за националну безбедност, он је подржао идеју промене граница, једну од најопаснијих идеја историјски за наш регион, а не само за Косово. И створило је ситуацију у којој је читава политичка сцена у земљи имала неповерења у односу на дијалог. Ова идеја је чак одложена на две године, али је довела Косово у врло незавидну ситуацију, када је бивши премијер Харадинај био приморан да уведе царину на српску робу, управо да би створио додатну препреку, како би се ова тема зауставила“.
С друге стране, док је Џо Бајден био потпреседник САД амерички приступ био је врло јасан, каже Османи и није било инсистирања америчке стране да се разговара о границама.
„Стога, очекујем то поново од нове администрације, администрације Бајдена, пошто господин Бајден врло добро познаје прошлост на Косову, зна контекст, зна да се не може изједначити оно што је Србија учинила на Косову и оно што су појединци можда учинили. Добро зна да је Србија починила најстрашније злочине против човечности у земљи, укључујући и геноцид, и био је један од људи који су стајали уз Косово кад су малобројне дипломате или политичари били наш глас. Он је заиста био наш глас у време када ми нисмо имали гласа“.
Као потребан процесу види и став Немачке која очекује да свеобухватни споразум реши и питање признања.
„Иако је Немачка јасна, постоје државе и одређени званичници који то не називају тачним именом – да је то узајамно признавање, већ то називају нормализацијом. Наравно, Косово је у дијалогу за узајамно признавање, али не само за узајамно признавање, већ међусобно признавање у садашњим границама и са унутрашњим државним прописима које имамо са тренутним уставом Косова без икаквих промена“, наводи она, додајући да је зато важно да приступ Немачке усвоје и друге земље ЕУ, посебно институције Европске уније, тј. Брисел.
Изразила је захвалност Немачкој и због тога што је, како каже, „имала пресудну улогу у спречавању опасних идеја и опасних авантура промене границе“.
Суд међународна обавеза, Косово га само усвојило
Говорећи о бројним критикама на рачун Специјализованих комора у косовској јавности, а које се односе на оно што се види као једностраност, односно „моноетничност“ суда и то што нема правде за злочине које је починила Србија на Косову, Османи наводи да су све те ставке дискутоване у скупштини, али да је Специјални суд ипак усвојен такав какав је.
„На крају је на инсистирање тадашње владе, у то време је била влада ЛДК и ПДК, или тачније постојала је коалиција између господина Тачија и господина Мустафе, и они су обојица као носиоци коалиције били ти који су инсистирали да се Специјални суд формира по сваку цену. Јер, како су нам тада рекли као посланицима, друга опција била би много страшнија, а то би било успостављање Специјалног суда од стране Уједињених нација, при чему закони Косова не би били признати, вратили бисмо се у време УНМИК-а, где би Уједињена нација добила додатна овлашћења на пољу правосуђа и спољне политике“, наводи она за ДW.
Она ову алтернативу описује као „напад на косовску државност“ и разлог због ког је 2/3 посланика ипак одлучило да подржи оснивање Специјализованих већа и измену Устава.
„Упркос аргументима који се сада износе, овај Суд је међународна обавеза коју је Косово преузело ратификацијом међународног споразума у то време између председнице Јахјаге и Европске уније“, наводи.
У вези са критикама на рачун тога што Специјални суд истражује само Албанце наглашава да је мандат суда условљен временским периодом у ком су почињени злочини.
„Видећемо шта можемо очекивати у будућности од Специјализованих већа, али не бих желела да сада коментаришем питања која су окончана у време када је овај суд изгласан. Јер га је Косово својом вољом формирало, нашом вољом постао је део Устава, нашом вољом део правног система“.
Извор: Коссев
Фото: Косовско председништво
