Игуман манастира Црна река, отац Андреј, одржао је овог викенда у Косовској Митровици предавање „Пост и крст“.
„Зашто је крст важан у вери? Шта значи носити свој крст? Шта симболише крст? Зашто је важно постити? Шта пост све подразумева?“ – ово су само нека од питања на која је отац Андреј одговарао у свом једночасовном предавању.
Крст је пре Исусовог распећа и васкрсења представљао „најстрашније средство умирања“, казао је Игуман, али и додао да је након васкрсења Исус „даровао свима нама васкрсење“:
„Крст је за нас због тога и жртвеник и олтар. Сам је себе принео на жртву, а олтар – зато што се на олтару жртва приноси. И тако је од најогавнијег Сатаниног оруђа крст постао знамење једине и праве, важне победе људског рода, а то је победа над смрћу. Христова крв и зној су осветили дрво крста, тако је и природа дрвета освећена и очишћена, на неки начин је искупљено оно дрво са којег је Адам јео и крстом је доведена правда до победе у целом универзуму или Васељени, јер сви верни свих времена су добили вечни живот“.
Крст симболички или прави следује сваком човеку, казао је отац Андреј, додајући да је на нама да ли ћемо „прихватити свој крст као благослов или га доживети као проклетство“:
„Крст је за нас знамење победе над смрћу, олтар и жртвеник на којем се сам Христос принео како би све оно што је његово постало и наше. И ово је још једна манифестација везана само за хришћанство – љубав Божија. Не постоји ништа што је Божије, а што неће бити наше, уколико будемо живели хришћански“.
„Ако хоћемо да идемо за Христом треба да се одрекнемо себе и да узмемо свој крст. Шта то заправо значи? Примити крст на себе значи одрећи се себе, свог ега, своје грешне воље и себичних прохтева“, објашњава отац Андреј, додајући и „волети људе, па и своје непријатеље“.
Зато за оне који „носе свој крст са смирењем нема суда“:
„Уколико у животу избегавамо крст, показујемо Богу да нас не интересује љубав, да нас не интересује да га пратимо, десиће се да ће повући своју благодат“.
А једна од тих благодати је и способност да волимо:
„Људи који не воле немају Бога у себи, ради се о живим мртвацима“.
„Крст је за нас и начин живота који подразумева распињање нашег егоизма и себичности. Зато је крст за људе који немају вере и све мере човека, односно са самим собом – управо лудост. Каже апостол Павле – јер је крст лудост онима који гину, а нама је који се спасавамо сила Божија“, казао је отац Андреј.
„Управо она сила која нам даје снаге да волимо једни друге, да се жртвујемо за друге, за народ, децу, родитеље“, додао је.
Веза крста и поста
Игуман манастира Црна река каже да је сваки пост, а нарочито Велики пост, време када „себе вежбамо у обуздавању свих прохтева и страсти“, односно у „ношењу крста“:
„Аскеза постоји као реч, она означава вољно одрицање од задовољстава, да би се човек усавршавао у некој духовној врлини… Ми у току поста тренирамо ношење крста“.
Објашњава да одрицање од мрсне хране није потребно само ради здравља или дијете, већ пре свега зато што смо психофизичка бића:
„Све што радимо своме телу се и те како одражава на наш дух и душу. Пост треба да нам помогне да се више молимо и више волимо људе“.
Време поста је и време када треба да чинимо милостињу, много више него у другим периодима, поручује и додаје да је милостиња корисна пре свега онима којима је чине.
Ипак, каже да она не представља сам материјално:
„Највећа милостиња за људе који живе у некој заједници је да претрпимо једни друге, да прећутиш неправду над собом и да окренеш други образ где је год могуће. И то је крст… Треба да се помиримо са онима са којима смо у свађи“.
Најтеже је међутим, опростити, објашњава, између осталог због човековог осећаја за правду коју – кроз причу о експерименту над мајмуном који се љути јер није добио укуснију награду – описује као „животињску ствар“.
„Да се трудимо у посту да носимо свој крст, да тренирамо уздржање, да се трудимо да силом крста једни другима опростимо и да некако смогнемо снаге да истрајемо у посту како бисмо досегли до циља. Не само у посту, него и животног циља – а то је светло васкрсења Господа нашега Исуса Христа“, закључио је отац Андреј.
Ово је треће предавање које је одржано у великој црквеној сали при митровичком храму Светог Димитрија, након вечерње службе, а у организацији Епархије рашко-призренске.
(Радио Контак плус/КоССев, 28. 03. 2022)
