Како је данас модерно симулирати сувишак културе, тако свако русофобно пражњење емоција почиње са „волим ја руску културу, читао сам Пушкина…“ након чега слиједи обавезно а) позивање на мир и суздржаност обје стране б) читав низ неповезаних тврдњи и бесмисленог њуејџерског бућкуриша.
Трагикомични ефекат настаје нарочито када видите код тих истих људи несумњиво тачан исказ о томе како „да би побиједио нацизам, потребно је да нико не уради ништа.“
Јесте – е ви сте управо ти који не би урадили ништа!
Најприје: неће бити баш да свако од вас ко је у читанци читао одломке из Оњегина или добио семианрски рад из Дотојевског представља племенитог посвећеника руске културе. То је свјетска елементарна култура и нема ту никакве заслуге, као што и иначе културе не треба да нама буду захвалне што ћемо се њима обогатити већ ми њима. Није баш да сваки дан наилазим на некога ко на старомосковском изговору рецитује „кто жил и мыслил, тот не может…“
Затим: сви ми који заиста жалимо због ужасног страдања Донбаса и који имамо познанике и пријатеље и у Москви и у Кијеву (а, ако баш хоћете, који познајемо и украјинску саврмену културу и Тараса Шевченика и њеогово „Як умру, то поховайте
Мене на могилі – Серед степу широкого – На Вкраїні милій“) још више жалимо због рата и губитка живота и разарања, али смо и сами свједоци да је саврмена Украјина, на жалост, престала да буде макар подношљиво мјесто за свакога од нас ко сматра да његов руски идентитет има мјеста у једном тоталитаризму украјинског и ничег другог.
И да: управо је тај тоталитаризам „једне државе – једног језика – једног народа“ уништио Украјину, јер је отуђио милионе људи од таквог концепта, као што ће свако гурање таквог концепта уништити сваку земљу која не схвати да не можеш да малтретираш људе који воле свој језик, културу, националност (српску, руску) и не желе да се покоре оном новоствореном и тоталитарном (у новоствореним „државама“).
Не – нови хаос је настао онда када је „разлог постојања“ (raison d’ etre) Украјине (која је анти-Русија) одлучио да порекне своје грађане и тако постане „државни разлог“(raison d’Etat, национални интерес) једног тоталитарног друштва.
Зато: поштедите ме јефтиног несврставња – тако бисте тражили и да се у НДХ и Срби и усташе уздрже од међусобних провокација..