Име: 22. 01.2022-Kosmetska kandila-Otac Andrej Sajc;Опис: Црна река и Свети Петар Коришки, заједно са Светим Краљем Стефаном Дечанским, напунили су Косово монаштвомТип: audio/mpeg
,,Ми на Косову смо научили да живимо Косовским завјетом који није ништа друго него поновљени Нови завјет који је својом крвљу, у име цијелог нашег српског народа, запечатио Свети цар Лазар, једном и за свагда, на Косову Пољу. Срби су завјетни народ. Када поштујемо Косовски завјет, који је Бог направио са Србима, ми поштујемо и Нови завјет и тако смо у заједници са свим Србима, и са свим Светим Србима”- казао је Игуман манастира Црна река на Ибарском Колашину отац Андреј (Сајц), кога многи памте као оца Андреја Дечанца у емисији “Косметска кандила” Радија “Светигора“.
“Црна река је везана за Косово и Метохију, ако ни због чега другог оно због косметским Светитеља који су овдје”- казао је отац Андреј говорећи о историјату ове велике Светиње у којој се налази пећина -богомоља манастира освећена подвизима и молитвама великог Светитеља-светог Јоаникија Девичког, која чува мошти Светог Петра Коришког а у којој се налази и гроб Светог преподобномученика Харитона, пострадалог 1999. године, који је у Црној реци замонашен.
“Црна река и Свети Петар Коришки, заједно са Светим Краљем Стефаном Дечанским напунили су Косово монаштвом”- каже отац Андреј о овој Светињи која је срце Ибарског Колашина.
Говорећи о преподобном мученику оцу Харитону чији гор се налази у Црној реци отац Андреј каже а је мученик највећа част коју може да има један монах и човјек.
“Све ране које је Преподобни Харитон задобио за Христа сијају сада на њему у Царству небеском. Био је велики испосник и подвижник, који је имао однос поштовања и љубави и према комшијама Албанцима. Свједочио је љубав према свима па чак и према непријатељима. Много људи долази на гроб оца Харитона свједочећи чуда која се дешавају на молитве Светитељу мученику”- додаје отац Андреј.
“Дошао сам први пут у Дечане крајем 1995. године. С обзиром да сам одрастао као атеиста крштен сам у овој Светињи тако да су Дечани за мене почетак и крај. Од 1997. године постао сам искушеник док сам 1999. замонашен у овој Светињи на празник Светог краља Стефана Дечанског. У Дечанима сам упознао Бога и због тога себе и даље сматрам Дечанцем. Од 2011. године сам почео да помажем и у обнови Призренске богословије гдје сам професор”-наставља своју причу отац Андреј.
Говорећи о рартним годинама у манастиру Високи Дечани отац Андреј каже да су се Владика Теодосије и дечанска братија трудили да, свима који страдају, па и Албанцима, помогну.
“У манастир смо примали како Србе, тако и Албанце и Роме, желећи да покажемо да имамо саосјећање према сваком човјеку. И поред свега, након бомбардовања СРЈ услиједила је експлозија мржње од стране Албанаца која је била увелико и толерисана”- додаје Игуман Црне реке.
Отац Андреј се осврнуо и на улогу блаженог спомена Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија који су у оно најтеже вријеме, залазећи на најтежа мјеста, налазили и сахрањивали убијене Србе, што је заиста био велики подвиг. Он се сјетио и о поновном страдању наших светиња и народа 2004. године за коју каже да је била најтежа у његовом животу, посебно тренутак када је дошао на зграриште спаљене Призренске богословије.
“Наша душа на Косову и Метохији ипак је остала жива, јер је Бог сачувао наше велике Светиње, обновили смо многе наше Светиње и Призренску Богословију чија обнова подсјећа на васкрсење Лазарево”- казао је Игуман Андреј.
Отац Андреј је говорио о кандилима у манастиру Високи Дечани пред фреском Мајке Божије, а касније пред још двије фреске, које је Божијом руком, вођено почело да се љуља како би монаси знали да нису сами, да је Бог уз њих.
Отац Андреј се сјетио и сахране блаженопочившег Митрополита Амфилохија на коју је дошао заједно са својим Владиком Теодосијем.
“За мене је та сахрана била најпотреснији и најпреображавајући тренутак кад нисам знао да ли сам на небу или на земљи”- каже он.
