Погледавши куполу и празне зидове цркве подигнуте давне 1859. на темељима старијег храма, Павлина је замолила Бога да јој да снаге како би скупила средства да је употпуни фрескописом. Дјевојчица, за коју многи кажу да је глас свих Срба са Косова, тим поводом је одржала хуманитарни концерт у бањалучком Банском двору, а за ову мисију добила је благослов епископа рашко-призренског Теодосија.
„Гора јечи“, „Расти расти“, „Вила са Кошара“, „Удаде се јагодо“, „Косовски божури“ само су неке од пјесама које је ова талентована дванаестогодишња дјевојчица отпјевала, поново освојивши срца Бањалучана.
– Једне недеље сам певала за певницом у мојој цркви, и током молитве сам погледала у куполу чији зидови су били празни, тада сам замолила Бога да ми да снаге да кроз све ово што радим сакупим новац за осликавање моје цркве, јер хтела сам да и моја црква буде лепа као и сви остали манастири и цркве, и биће. Не тако давно одржала сам свој први солистички концерт у Београду, у Руском дому, и ту смо за моју Цркву сакупили преко 5000 евра, а јуче смо и у Бањој Луци сакупили око 3000 евра које ће такође бити усмерене за фрескописање Цркве Успења Пресвете Богородице у Ораховцу – истиче Радовановићева.
Павлина истиче да је ово прије свега њена обавеза према господу Богу који јој је све ово омогућио, а затим и према српском народу са Косова који се након претпљених страдања и даље бори за опстанак.
– Често кажем да се живот мјери по ономе што оставимо иза нас, а једнога дана када ја одем пред господа Бога ја ћу моћи да му кажем шта сам све урадила за свој народ и своју цркву, јер Бог нам је дао оно највредније, а то је живот, а кропз живот ми морамо да му се, својим делима захвалимо на томе – додаје Радовановићева.
Љубав према музици, Павлина је открила са смо пет година, а као највећу подршку истиче своје родитеље и учитеља захваљујући којима је пронашла свој пут.
– Моји родитељи су запазили да имам слуха, али морам рећи да моја старија сестра такође лјијепо пева, тако да нисам једина у породици која има слуха. Касније ме мој учитељ Гавро Кулунџић „узео под своје“ и усмјерио на прави пут, и захваљујући њему ја сам се ослободила, почела слободније да пјевам и данас сам ту гдје јесам, управо захваљујући људима који заједно са мном вежбају и раде. Заиста могу да кажем да имам јако много другара који се истински радују свему ономе што радим и поносна сам што је то тако. Увијек има и оних који не разумију оно што ја пјевам, односно прате другу врсту музике, па не показују, хајде да кажем, неку дозу разумијевања. Али ја свој пут знам, а то је да моја црква Успења Пресвете Богородице има најљепше фрескописе.
– рекла је Павлина.
На питање шта за њу значи Косово, Павлина одговара:
– Косово за мене значи љубав. Када поменете Косово, ја видим једно велико срце, јер то и јесте оно што моје Косово и мој Ораховац мени значе. Све што радим, радим да након неког времена када неко то чује, може да препозна да је то Павлина Радовановић, али сваки свој успех посвећујем својој породици, своме Ораховцу и господу Богу.
М. Грубар
