Не прође ни недељу дана, а да неки од званичника из Приштине не говори о геноциду на Косову за време рата 1999. године и о некажњеним ратним злочинима. Геноцид спомињу упркос томе што нико ни у Хашком трибуналу за бившу Југославију није оптужен за геноцид на Косову, казао је у интервјуу за КоССев, адвокат Љубомир Пантовић.
А иако ни Хашки суд тада никога није осудио за геноцид на Косову, са тим су албанске судије, започео је генезу Пантовић, кренуле већ одмах после рата.
Тужбе и суђења за геноцид уз оптужбе за ратне злочине, подсетио је Пантовић, тада су започета и то искључиво против Срба.
У почетку су то била судска већа чије су, како подсећа, судије били искључиво Албанци, уз још по неког међународног судију, а пресуде су све биле осуђујуће, на вишегодишње казне затвора – 15, 17, 19 година затвора.
Подсетио је на неке од примера:
„Драстичне пресуде – 20 година Момчилу Трајковићу у Гњилану, 17 година Мирославу Вучковићу у Митровици итд“.
Након тога је специјални представник генералног секретара Уједињених Нација, Бернард Кушнер, заједно са УНМИК-овим министарством правде, како је казао Пантовић, видео да ту правде ни правичности нема.
„Онда су донели Уредбу, по којој су за ову врсту кривичног дела, већинске судије морале бити странци. Тада смо ушли у један миран период, где су суђења била фер и правична и где се судило искључиво на основу доказа“, каже адвокат.
Истовремено, додаје, све претходно изречене пресуде – тада су укинуте или преиначене.
„Имао сам податак да је у једном тренутку, средином 2000. године, око 35 лица са подручја Косовске Митровице било оптужено за геноцид“.
Све до јуна месеца 2017. године, када је ЕУЛЕX завршио мандат на Косову, само су четири лица српске националности била осуђена и то за ратне злочине и нико за геноцид:
„Нико није био осуђен за геноцид, све су те пресуде поништене“.
Након тог периода, у ком се, како је истакао адвокат, судило правично, на основу доказа и по закону – сада је на Косову потпуно другачија ситуација.
И Статистика Фонда за хуманитарно право, Канцеларија у Приштини, каже да је до 2017. године четворо осуђених Срба за ратне злочине, такође подаци показују и да је од 2018. године па до данас – њих осам правоснажно осуђених, а против шест је поступак у току.
Више о тужбама против Срба за ратне злочине, читајте у: Пантовић – Сваки Србин оптужен за ратни злочин на Косову унапред осуђен
Изнесевши ову генезу, Пантовић самим тим сматра да суђења за ратне злочине нису фер и нису правична.
„Не суди се на бази доказа, већ се суди на бази лажних доказа. Пре свега, суди се на основу навода сведока који су инструирани шта ће да говоре и наравно уз утицај политике, који је огроман“.
Утицај политике је поменуо, јер сведочи томе, како је казао, да на Косову не прође ни недељу дана, а да неки од званичника из Приштине не говори о геноциду на Косову за време рата 1999. године, о некажњеним ратним злочинима.
„А све то говоре, упркос томе што, понављам – нико ни у Хашком трибуналу за бившу Југославију није оптужен за геноцид на Косову“, истиче Пантовић.
Објаснио је потом да је геноцид – правна категорија, а не политичка.
„Геноцид је правна категорија, односно кривично дело настало из Резолуције о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године и донето је од стране генералне Скупштине УН. То дакле није политичка категорија и не могу политичари да кажу да је било геноцида на некој територији, ако судови и правосудни органи то нису рекли или су рекли да га није било“.
Такве изјаве политичара, додаје Пантовић, шаљу се јавности и иду према правосуђу.
„Судије које суде ратне злочине сада на Косову, под утицајем су таквих порука које често добијају са највиших политичких места на Косову. Те поруке се упућују према њима, али и према широј јавности“, нагласио је Пантовић.
Оценивши да, са једне стране, на Косову постоје часне, стручне и поштене судије, са друге стране, поручио је да се ипак боји да нема оних који су спремни да се кроз свој рад супротставе таквом политичком ставу.
Мишљења је да је сваки Србин који је оптужен за ратни злочин на Косову – унапред крив и унапред осуђен. Иако се многи са његовим мишљењем не слажу, а он је свестан тога, ипак тврди да га пракса, каже, у томе и не демантује. Шта је још говорио за наш портал читајте у посебној вести.
