Истраживач Института за Европске студије Србољуб Пеовић оцењује да без обзира на намере ЕУ о уједињењу, Турска неће одустати од свог виђења решења за Кипар, као и да овај, али и случај Косова спаја низ неуспешних решења међународне заједнице да се пронађе компомисна формула.
“Наставља се низ дипломатских позиција које трају фактички од шездесетих година. Та потрага је с једне стране за неким решењем федеративне државе, која би укључивала и ту тзв. Турску Републику Северни Кипар. Турска, са друге стране, то не жели да прихвати. Жели или да цео Кипар буде под управом Турске или да буде макар Северни Кипар и неће пристати на таква решења. Неких великих промена нема још од Анановог плана 2004. године”, каже Пеовић за Косово онлајн.
Коментаришући 50 година од поделе Кипра и тврдње европских званичника да неће одустати од уједињења острва, Пеовић каже да се и поред великих речи, у пракси ситуација неће пуно тога променити.
“Она ће теоријски остати на тој позицији на којој је фактички од 1997. године и аплицирања Кипра за чланство у ЕУ. И ту не видим неку велику промену. Оно што ће остати чињеница јесте и да ће Северни Кипар остати ван ЕУ, да ће дефакто остати засебна и да ће се такво стање наставити и у будућности”, сматра Пеовић.
Додаје да ма колико се чинили неупоредивима, случајеви Кипра и Косова имају неколико кључни – заједничких тачака.
“Оно што их спаја је прво та етничка нетрпељивост. Морамо се сетити да је Кипар такође имао масовне погроме. Рецимо трећина становништва Кипра не живи где је живела пре пола века. Оно што их такођер спаја јесте низ неуспешних решења међународне заједнице да нађу неку компромисну формулу. Оно што их раздваја јесте пре свега став Запада, став Европске уније, која ту потпуно брани кипарски суверенитет, што није чинила са Србијом”, каже Пеовић.
Наставља да је са спољно-политичке стране велика разлика и у приступу даљем проширењу ЕУ јер је Кипар био модел по коме више нису желели да функционишу.
“Иако је номинално Кипар признат као држава која се простире на целом острву, осим две британске базе, заправо у пракси то функционише другачије. Имамо два парарелна система који функционишу потпуно одвојено, већ пола века. Подсетићу на још једну сличност. Турци који су желели да сарађују са Грцима, они који су били у грчким синдикатима пре пола века били су убијани на улицама. Дакле још једна паралела можда са случајем Косова и Метохије. Међутим, са друге стране, оно што мислим да их је спајало, макар до скоро, јесте да сте имали потпуно два паралелна система на једној територији која су функционисала без икаквих додираних тачке”, сматра Пеовић.
Наглашава да Кипрани виде доста сличности са Србима и ситуацијом на Косову.
“Кипрани виде доста сличности са Косовом и они осећају велику солидарност са српским народом на Косову. Између осталог морамо се сетити 1999. они су гађали америчку амбасаду у својој држави када је био рат у нашој покрајини. Оно што је међутим чињеница јесте да су другачије дипломатске позиције и Запада и великог дела света. Турску Републику Северни Кипар не признаје ни једна држава. Она такође има великих проблема са демографијом. Опада становништво. Турска шаље ново становништво са свог копна и ту долази до трзавица између тих двеју група Турака. Турска заједница није демографски доминантна и низ фактора је другачији него на Косову”, закључује Пеовић.
