Бивши изасланик Европске уније за Косово, аустријски дипломата Волфганг Петрич навео је у интервјуу за Еуроњуз Србија да је неопходно пронаћи заједнички језик између Београда и Приштине, како би читав регион могао да крене напред.
Говорећи о нон-пејперима који су се појавили у јавности, а тичу се Косова, рекао је да разни предлози циркулишу и да у њима има занимљивих идеја, те да се о томе треба и разговарати. Поручио је да је уз нон-пејпере и идеје који се појављују, сада време и за контрапредлоге, поготово од Београда.
Француска и Немачка су постале још активније у дијалогу између Београда и Приштине, после састанка са изасланицима те земље председник Србије је изјавио да је понуђен нови оквир за преговоре. Сада имамо и нове извештаје, о томе да постоје веома конкретни предлози, односно нон-пејпери. Како ви видите те предлоге, и колико су реалистични?
Пре свега је важно да сада дође до поновног ангажовања две од највећа силе у ЕУ, Немачке и Француске. Затим, постоје неке идеје које циркулишу, неважно да ли их зовемо нон пејпером или предлогом. У тим предлозима, колико ја знам, има неких веома занимљивих идеја, и то је важно. Морамо да кренемо да разговарамо о предлозима и идејама како бисмо направили заједничко решење. Обе стране, и Приштина и Београд, морају са тиме да се сложе
У прошлости је било неколико тих нон пејпера у вези са проблемима у региону. Да ли би их уопште требало разматрати, шта нам показују, ко их предлаже и ко их парави?
Нон пејпери и те идеје постојали су у протеклих 25 година за територију бивше Југославије, а тема је била како решити два највећа проблема – БиХ и сада Косово. То је, на неки начин, произашло из насилног распада Југославије. Сада је време да се обнови оно што је могуће и да се нађу начини да се заједно иде у нову будућност. Морате имати у виду једну визију за Западни Балкан. Све земље у региону и сви грађани биће део ЕУ, а затим ће границе бити неважне. Наравно, до тога је дуг пут, али до тамо морамо да кренемо са нон пејпером, предлозима, али и контрапредлозима, посебно од Београда. Потребно нам је да видимо идеје о томе како да задовољнимо и Брисел, и Берлин и Париз, односно њихове идеје, како бисмо ишли напред.
Чини се да Запад жели да елиминише кризна жаришта у Европи што је пре могуће, укључујући и ове у БиХ и Косову. Да ли је то уопште могуће?
То мора бити могуће. Европа, САД и цео свет, секундарна су последица рата. Сада, у Европи, односно на територији Европе морамо наћи нека брза решења. Утрошено је довољно времена на односе који нису добри, и сада морамо да оснажимо тај европски дух, који мора да постоји у Београду и Приштини и свим другим главмним градовима, попут Сарајева. То је пут у будућност. Политичари у тим градовима сада имају задатак да истакну неке идеје које ће корак по корак решавати питања која су нерешена. Имамо пример у Европи, проблем између Италије и Аустрије на пример, односно питање Јужног Тирола је одавно решено, као и питање две Немачке. Тамо људи живе задовољни тиме. Морамо сада то да применимо и на Западни Балкан – то је последњи регион који је саставни део Европе, и ту се морају решити проблеми.
Према ономе што је објавио “Албанијан Пост”, идуће године би Србија требало да “прихвати реалност са Косовом” и за десет година да дође до пуног признања. Србија би, заузврат, добила неку недефинисану политичку користи, и признање да представља лидера у региону. Да ли је реалистично уопште примењивати споразум на овај начин?
Морам да кажем да нисам читао “Албанијан Пост” и не знам одакле им такве информације. Мислим да је прерано рећи да ћемо следеће године имати решење, а да ће за десет година све бити како треба, и да је важније предузимати један по један корак. Било да имамо решење или не, Србија је највећа земља на Западном Балкану, и увек ће бити доминантна у економском смислу. Самим тим, има политичку одговорност да допринесе решењу. Србија ће пуно тога добити, по мени, уколико реши то тешко питање Косова, између осталог и у вези са БиХ. Београд је потписник Дејтонског споразума, што значи да сноси одговорност и за просперитет БиХ. Урадите то, и добићете веома позитивне резултате у Бриселу и европским престоницама, који ће Србију приближити Европској унији. То је оно што треба да нас занима.
(Euronews Serbia/Косово онлајн, 26. 09. 2022)
