Након трапаве недеље или Духовске недеље почиње пост који траје све до Петровдана, празника Светих апостола Петра и Павла који се обиљежава 12. јула.
Петровски пост један је од четири велика поста вјерника у Српској православној цркви. Иако мање строжији од Божићног поста, током поста Светих Апостола не једе се месо, бијели мрс и јаја.
У току овог поста понедјељак, сриједа и петак се посте на води. Уторак и четвртак се посте на уљу, док су субота и недеља на риби.
Почетак Петровског поста је покретан, јер зависи од Васкрса, а завршетак је непокретан. Тако Апостолски пост најкраће може да траје једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмица.
Сврха постане може се постићи само уздржавањем од мрсне хране, већ и уздржавањем од лоших мисли, ријечи и дијела и уз обавезну молитву, по узору на Спаситеља који је постио у пустињи и чији су примјер потом слиједили Богородица и апостоли.
Овај пост установљен је на основу успомене на Апостоле који су после Силаска Светога Духа, а пре одласка на проповед Светог Јеванђеља, постили.
Због зависности почетка овог поста о Васкрсу, Апостолски пост најкраће може трајати једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмица.
Дан уочи Петровдана се такође строго пости, осим ако падне у суботу или недељу, када је дозвољена употреба уља. На дан Рођења Светог Јована Крститеља једемо рибу, иако падне у сриједу или петак. Уколико Петровдан падне у сриједу или петак, тога дана не мрсимо већ једемо рибу, вино и уље.
Свети Јован Лествичник, велики учитељ вјере, записао је у својим поукама да је „пост гашење пламена тјелесне пожуде, одстрањење рђавих мисли, спас од огрубелости и олакшица сна“.
