Директор Косовског института за политичка истраживања и развој (КИПРЕД) Љуљзим Пеци сматра да косовске институције нису учиниле довољно у дипломатском рату са Србијом и Русијом и да би албански лоби у САД требало више да се мобилише и посвети том питању.
Он је у интервјуу за Косово прес рекао да би албански лоби требало да постане активнији у остваривању спољнополитичких циљева, док Косово не постане чланица НАТО.
“Косово има најјачи лоби у Америци који је обавио изванредан посао од почетка представљаања косовског питања крајем 80-их година. Мислим да би требало уложити напоре да се овај лоби подстакне да се врати тој својој улози, јер прича о Косову још није завршена и док Косово не постане чланица НАТО, активност лобија у САД мора да буде веома велика, како би се остварили циљеви наше спољне политике, који имају егзистенцијални карактер”, рекао је Пеци.
Он додаје да косовске институције нису учиниле готово ништа у вези са документовањем ратних злочина, што су, каже Пеци, Србија и Русија искористиле да шире дезинформације у земљама које немају сазнања о Косову.
Са друге стране, Косовска обавештајна агенција (КИА) је успела да спречи “српску и руску пропаганда” на Косову.
“Србија можда покушава да промени историју за себе, али историју рата на Косову је тешко променити. Али с друге стране, његов пропагандни ефекат може да игра улогу, посебно у међународним односима, јер ако се ове дезинформације шире, у многим земљама у којима политичари немају добро познавање региона, оне полако почињу да се прихватају, а можда и стављају под сумњу саму интервенцију НАТО-а. Од Светостефанског уговора (1878) па надаље имамо посла са пропагандним механизмом против Албанаца, али и других популација у бившој Југославији”, рекао је он.
Додаје и да је у борби против српске пропаганде и документовању ратних злочина много више учинио Фонд за хуманитарно право Наташе Кандић него косовске институције.
“Мислим да треба да следимо пример Израела, како у документовању злочина, тако и у уметничком аспекту, јер посебно филмови играју велику улогу. Ако правимо пропагандне филмове, изгубићемо рат. Филмови треба да имају уметничку димензију тако што ће правилно приказати оно што се овде догодило. С друге стране, по документацији наша држава далеко заостаје, готово ништа није урадила. У Министарству правде основан је институт за ратне злочине, али можемо слободно рећи да је за документовање ратних злочина на Косову много више урадио Фонд за хуманитарно право који води Наташа Кандић, а не косовске институције. Овде морамо много да уложимо јер нам је ово потребно за историјску референцу и сећање на оно што се дешавало”, рекао је он.
Према његовим речима, потребна је међуинституционална координација у борби против руске пропаганде.
“На Косову не постоји координација нити изграђене институције које ће се на систематски начин бавити овим хибридним дипломатским ратом Србије и Русије против Косова, а све то да се артикулише у наративима спољне политике Косова. Овако нешто још нисмо изградили и мислим да је то једна од хроничних болести власти на Косову, не само садашње. Она има дубоке корене, од 2008. године па надаље”, рекао је Пеци.
