Амбасадор Мађарске у Србији Атила Пинтер рекао је у интервјуу за Косово онлајн да је циљ Мађарске стабилност у региону, као и да је избором генерала Ференца Кајарија на место команданта Кфора НАТО одао почаст Мађарској за вишедеценијски рад на очувању те стабилности. Он је поновио и став Мађарске да повлачење признања независности Косова није на дневном реду мађарске спољне политике.
Мађарска је позната по лобирању за проширење ЕУ на Западни Балкан. Колико такви потези имају одјека у ЕУ и да ли ће Мађарска наставити то да ради и у 2022. години?
Нема сумње да, према ставу Мађарске, кључну улогу за проширење Европске уније има Србија. У овом погледу ни у 2022. години неће бити промена. Сматрамо да у процес проширења треба да се удахне нови живот и да је потребно показати да је Европска унија у стању да прими нове чланице и да их интегрише. Управо је у вези са тим у кабинету Комисије, за период 2019-2024, Мађарска затражила позицију комесара за проширење и суседску политику, коју попуњава Оливер Вархељи. Мађарски комесар добро познаје Западни Балкан, има озбиљно дипломатско искуство и посвећен је успешном проширењу.
Мађарски предлози нису без подршке у ЕУ. Дозволите ми да истакнем једногласан став земаља Вишеградске групе, који је више пута потврђен и изречен у прилог чланству Србије. Наравно, за то је потребна и подршка осталих држава чланица, али радимо на томе да их убедимо. Оно што могу да саветујем нашим српским пријатељима је да испуне услове приступних преговора и да онда те резултате представе у европским престоницама. Не постоји боље писмо препоруке од резултата.
Поједини политичари сматрају да би Мађарска требало да повуче признање независности Косова. Какав је став Мађарске по том питању и да ли би то могло да се деси у будућности?
Наравно, свесни смо изузетне осетљивости овог питања, међутим, оно није на дневном реду мађарске спољне политике.
Мађарска је у новембру преузела команду Кфора на Косову, што је први пут да се један Мађар налази на челу мисије. Колико је то значајно, односно колико је важно ангажовање војника из региона у саставу те мисије?
Један од темеља кредибилитета мађарске политике на Западном Балкану јесте тај што учествујемо у основним процесима очувања безбедности у региону. Циљ Мађарске је стабилност у региону, јер нам је у интересу да наши јужни суседи буду успешне и стабилне земље, са којима можемо да развијамо и политичке и економске односе, а да не помињемо посебно да нам је, као актуелној спољној граници ЕУ, потребно и партнерство са земљама Западног Балкана, како бисмо могли да се позабавимо глобалним питањима, као што су приступ илегалним миграцијама и кријумчарењу људи. Основа партнерства је да од самог почетка пружамо подршку земљама у региону, помажући им тиме да реше преостале међусобне сукобе.
У знак наше посвећености у региону, од 15. октобра 2021. године команду над Кфором преузео је мађарски генерал. НАТО је тиме што је подржао наше амбиције за улогу начелника КФОР-а (ЦОМКФОР), одао признање нашој земљи за вишедеценијски рад на очувању стабилности у региону. Од свог оснивања, КФОР се континуирано прилагођавао и развијао као одговор на различите изазове како би своју мисију што је могуће ефикасније извршио. Захваљујући томе је КФОР успео да се избори да буде прихваћен од стране свих актера у региону, као и да стекне њихово признање. Циљ начелника КФОР, генерала-мајора Кајарија је свакако да ово признање и способност прилагођавања сачува.
Обављање функције команданта је прекретница за улогу мађарских мировних снага. Управо смо из тог разлога задовољни што је рад ЦОМКФОР-а међународно позитивно оцењен и што су његове активности широко признате и на Косову и у Србији. Истовремено, увек наглашавамо нашим партнерима да се позиција начелника КФОР-а и билатерални односи третирају одвојено, пошто је ЦОМКФОР део Команде здружених снага НАТО-а (Јоинт Форце Цомманд Налпес) из Напуља, а не национално распоређен.
Сматрамо важним да међу земљама региона 5 земаља доприноси напорима 28 чланица НАТО-а и партнерских земаља слањем својих трупа како би се, сходно Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, допринело очувању безбедности и слободном кретању.
Недавно је мађарски министар одбране изјавио да ће Мађарска играти велику улогу у очувању безбедности и мира на Западном Балкану. На који начин ће то чинити?
Наша земља подржава напоре за евроатлантске интеграције земаља у региону што, између осталог, унапређујемо делегирањем саветника за европске интеграције. Интеграција у ЕУ има низ позитивних ефеката, од којих је један стабилизирајући фактор. Истовремено, као што сам то већ и раније поменуо, стабилност Западног Балкана је од основног и стратешког значаја за Мађарску, што се свакако види и из фокуса наше оперативне улоге. Операције на Балкану остају приоритет: више од две трец́ине мађарских војника који служе у иностранству служе на Западном Балкану. Намера нам је да и даље као нација која шаље припаднике у трупе КФОР-а и ЕУФОР-а АЛТХЕА наставимо са доприносом овим операцијама. Осим поменутог, Мађарска је помогла КФОР-у у борби против ЦОВИД-а 2020. и 2021. године.
Мађарска је недавно одржала заједничку војну вежбу са Србијом са циљем да се спречи прилив миграната са Блиског истока. Колико су значајне ове вежбе и на које све начине две земље сарађују по овом питању?
У јесен 2021. године су заиста одржане две заједничке војне вежбе са Србијом, али не у ту сврху: главни циљ америчко-мађарско-српске војне вежбе под називом “Комшије 2021” био је међусобно упознавање са процедурама у мировним мисијама ових војних снага. Друга је била вежба српско-мађарске речне флотиле.
Верујемо да успешне евроатлантске интеграције региона могу бити дугорочно решење и гаранција за успостављање и очување стабилности и безбедности у региону. Због тога Мађарска настоји да с једне стране подржи земље Западног Балкана у овим процесима, а с друге стране да одржава уравнотежене односе са земљама у региону.
Поред тога, сматрамо да је успех дијалога Београда и Приштине координисан од стране ЕУ кључан за стабилност Западног Балкана. Што се тиче нормализације односа Београда и Приштине, за нас је прихватљиво свако решење засновано на компромису две стране, које је у складу са међународним правом.
У погледу миграција важно је сагледати следеће: географски положај Мађарске је јединствен, налази се на пресеку тзв. “источних” и “јужних” изазова. С обзиром да су изазови са југа претећи, за нас је стабилност Западног Балкана стратешки приоритет.
Масовна криза услед илегалних миграција, а недавно и епидемија изазвана вирусом короне показале су да безбедност земаља Западног Балкана и Европске уније итекако узајамно зависе једна од друге. Без стабилности на Западном Балкану изложеност Европске уније епидемијама и илегалним миграцијама могла би значајно да се повећа.
Мађарски став о масовној и илегалној миграцији остаје непромењен. Осим заштите наших националних граница, морамо искористити и могућности које нуди регионална сарадња.
Како видите односе две земље?
Однос Мађарске и Републике Србије ни по историјским мерилима никада није био оволико добар. Сада већ само у догађаје из прошлости убрајамо она времена у којима су се Мађари и Срби сукобљавали и борили на различитим странама. Штавише, желим да истакнем да су, упркос ратним ситуацијама и сукобима из прошлости, два народа вековима живела један поред другог, познавајући културу, обичаје, а можда и језик и речи једни других. Искрено, више ствари нас спаја, него што нас раздваја. Зато је важно имати на уму шта је то што једни за друге можемо да учинимо, јер се тиме унапређује наша сарадња, од које оба народа могу имати користи.
Мађарски и српски политички лидери су препознали ову могућност и имали су храбрости да делују у циљу тога. Захваљујући томе, данас нема спорних питања између две земље, градимо путеве и железницу, а на пољу наше трговинска размене се бележи динамичан раст. Уопштено говорећи, у готово свим областима живота је кренула сарадња између две земље и можемо да поставимо нове циљеве, односно да надограђујемо на постојеће резултате.
Шта очекујете од 2022. године?
Надам се да ће се билатерални односи даље продубљивати. Трговински промет, који је прошле године оборио рекорд и значајно премашио 3 милијарде евра, могао би да се додатно повећа, што би користило компанијама у обе земље. Очекујем да у Србију стигне још мађарских инвестиција и да ће доћи до искорака у улагањима српских компанија у Мађарску. С мађарске стране настојимо да повећамо број мађарских компанија јужно од Београда. Оно што је исто толико важно, надам се, да ћемо ове године коначно оставити иза себе кризу изазвану вирусом корона и да ће се живот вратити у свој нормалан ток.
