Пише: Мишо Вујовић
“Зло чинити од зла бранећи се ту злочинства нема никакога”, Петар Петровић Његош.
Не одобравам ни један рат ма у име ког циља се ратовало. Ни један метак испаљен ни као упозорење, а камо ли у човека. Не постоји толико јак разлог да оправда масовна страдања недужних људи, а то је неминовност сваког оружаног сукоба.
Али од када човек памти воде се ратови. Пљачкашки и одбрамбени. Праведни и неправедни. Витешки и прљави….Можемо их делити на још сијасет категорија, али ћемо веома тешко успети да их оправдамо. Историја нас учи да је јачи у праву докле га не поразе. У том тренутку он постаје губитник обесправљен и понижен. Царска Немачка је у Првом светско рату капитулирала у француским вагону. Хитлер је натерао Француце 1940.године да на истом месту, у истом вагону, донетом из музеја потпишу предају пред Немцима, враћајући понижење Французима.
Није случано одабрано Куманово за потписивање споразума о прекиду непријатељстава између НАТО-а и СРЈ. У битци над биткама, како су назвали Кумановску битку, ослобођен је Космет и Стара Србије, те је на истом месту након нешто мање од сто година поново окупиран. Привремено, ма колико то трајало.
Такође не могу да сварим селективну истину и прећуткивање свега онога што је довело до рата. Монтажа лажи и полуистина постаје најаче оружје масовне обмане. Средство за омамљивање грађана и стварање масовне хистерије. А то смо осетили на својим плећима. Не само крв, зној и сузе, патњу и бол људи којима су милосрдне бомбе однеле најмилије. Већ стигму и лаж која нас још прати. Те лажи се и данас провлаче као разлог за бомбардовање и разарање једне суверене европске државе.
НАТО је на Космету мимо међународног права по праву јачега бомбама штитио Албанске терористе које је користио као пешадију. На сличан начин тренутно употребљава украјинску војску и нацистичке формације у њеном саставу.
Све у име демократије и људских права.
Када право јачега примени Русија то се пореди са Хитлеровом окупацијом Чехословачке 1938. године и образложењем да је тај акт последица угрожености немачке популације у тој земљи.
У руским областима побијено је између 13 и 14 хиљада људи. Од чега огроман број цивила, међу њима 149.деце.
У сукобу Русије и Украјине, управо се прећуткује насиље, терор, злочини над руском популацијом у Донбасу, Луганску и Доњецку. У тим областима рат траје већ осам година. Свет је нем над ликвидацијама цивила, страдањем деце, ритуалним злочинима нациста над припадницима одбрамбених снага отцепљених територија.
Формације “Азов”, “Ајдар” и “ Десни сектор”, под нацистичким ознакама сеју страх и терор. Не само над грађанима руске националности.
Прећуткује се спаљивање живих људи у Одеси, убијање грађана снајперским хицима у центру Кијева.
Пуч којим је свргнут легални председник, легализован терор, рехабилитован нацизам у славу Хитлеровог савезника и ратног злочинца Стјепана Бандере, почетак је хаоса подржаног од центара моћи, као стратегија дестабилизације и увлачења у рат Русије. Што је на крају резултирало интервенцијом окупацијом или анаксијом. Епилог ће по све, осим хушкача и инспиратора бити крвав и трагичан.
Свет је нем на псе рата који годинама припремају украјинске нацисте за етничко чишћење становништва на територијама које су се супроставиле пучистима задојеним фашизмом. Креатори мрака су, свесно жртвовали Украјину, знајући да ће Русија заштитити грађане у отцепљеним областима, да ће предупредити погром и већ припремљено етничко чишћење, какво смо видели у Хрватској и широм света где се насиљем уводи демократија.
Хрвати, чији су инструктори припремали украјинске специјалце за “олују” на отцепљрне територије, требали би се запитати откуд да баш беспилотна летилица прелети две државе и закуца се у шири центар Загреба? Ако није руска свакако је Божја порука.
Било је јасно да ће Русија, уласком у оружани сукоб са одметнутом браћом бити приморана да прошири фронт својих дејстава како би реализовала стратешки циљ – и одвратила Украјину од чланства у НАТО алијанси.
Западни медији су месецима најављивали агресију Русије над Украјином подржавајући званични Кијев да се обрачуна са сепаратистима.
Није Путин несвесно улетео у НАТО замку, осмишљену у Лондону и Вашингтону, здушно подржану у Паризу и Берлину. И то од канцелара Олафа Шолца чији се деда генерал Фриц Шолц, у време Другог светског рата командовао нацистичким снагама на источном фронту.
Генерал Шолц је 1943. године предводио нордијску армију на Лењинградском фронту. На супротној страни у редовима Црвене армије налазио се Владимир Спиридонович, отац данашњег председника Руске Федерације.
Драма украјинског народа креће након пуча и свргавања легално изабраног председника Јануковића, када у део елитних јединица украјинске војске укључују и батаљон, сада бригаду “Азов” коју је финансирао украјински тајкун Коломајски. Овај милијардер се уз помоћ те формације брутално обрачунавао са противницима и конкуренцијом. Његови бојовници нису имали милости ни према деци која су у Доњецку масовно страдала од тих нацистичких формација, сада кукавички заклоњених иза живог штита становника Кијева и осталих градова опкољених од стране армије Руске Федерације.
Осим слабљења и дезинтеграције Русије, циљ НАТО-а и дубоке државе је да детронизује Русију као најзаслужнију за сламање антифашизма, по истом сценарију како су сатанизовали Србе деведесетих, пренебрегавајући чињеницу о савезништву у два светска рата.
“Нама трајних љубави и мржње, постоје само трајни интереси”, мото је светских моћника лишених етичких и хуманистичких начела којима покривају своју прљавштину, заклињући се у демократију, хуманост, људска права, суверенитет и још сијасет изговора којима се маскира злочин пред јавним мњењем и бирачким телом.
У свим кампањама најексплоатисанија реч је нацизам.
“На шта вас подсећа бодљикава жица?”, питао се пред камерама Рој Гатман, новинар који ће за једну велику лаж о концентрационим логорима у Босни, добити Пулицерову награду.
“На Аушвиц”, одговарао био самоуверено правећи паралелу између Караџића и Хитлера, поистовећујући Србе са нацистима.
По истом шаблону данас се води рат против Русије и председника Путина кога такође пореде са Хитлером.
“Нови Хитлер. Подржава ли га његов народ”, стоји на насловној страни француског недељника.
Кампања против Русије у Француској не престаје. Гротексно је поређење са Хитлером и то од Француза који су фирерову бисту чували у Сенату 70 година.
Из веза Францускиња са немачким војницима рођено је 400 000 деце, а Француска је у време окупације, продала огромну количину вина отпремљену на источни фронт, плаћену рајсх маркама у злату.
Док су немачку војску на источном фронту крепили француским вином у борбама око Лењинграда погинула су два Путинова стрица док је његов отац Владимир Спиридонович тешко рањен. Баку по мајци на кућном прагу су стрељали немачки војници, истовремено му у опкољеном Лењинграду, од дифтетије умире старији брат. Његову мајку Марију Ивановну умало није покосила глад. Рој Медведев у књизи “Путин – повратак Русије”, бележи да је Путинов отац свој оскудни болнички оброк чувао за своју, од глади исцрпљену, супругу која му је свакодневно долазила у посету.
Из свега наведеног, није тешко извести закључак : да су креатори мрака након вишедеценијског извоза демократије и “борбе са тоталитарним режимима” од Латинске Америке, Азије, Африке, бомбардовања Савезне Републике Југославије, окупације Ирака и Либије, годинама припремали нацисте и национал шовинисте у Украјини за увлачење Русије у Украјинску, као некада СССР-а у Авганистанску замку.