Поштована господо,
Забринути за своју судбину и судбину Косова, српски народ са Kосова и Mетохије принуђен је да се поново обрати јавности и свим националним, државним, политичким и другим институцијама СР Југославије, Републике Србије и Републике Црне Горе са захтевом да се одлучно стане на пут калкулацијама с овим делом српске државе и српског народа.
Несрећни смо што и после осам година од побуне српског народа против албанског сепаратизма и дотадашње државне политике Србије и Југославије, морамо на овај начин да тражимо заштиту и ко зна по који пут упозоравамо да се данас под српском влашћу остварују кључни циљеви албанског сепаратизма. Осећамо се обавезним да као учесници свенародног српског покрета отпора и велике српске побуне осамдесетих година, отворено укажемо на неприхватљиво стање на Косову и Метохији.
Косово се већ четири године заобилази од актуелне српске власти која је добила историјску шансу и имала историјску обавезу и одговорност за озбиљно решавање једног од најкрупнијих питања српског народа. Нажалост, та шанса није искоришћена. Актуелна политика је српско питање на Космету учинила идеолошким и партијским питањем, посвађала и преварила народ и довела га у позицију народа за једнократну употребу.
Српско питање на Косову и Метохији постало је средство за освајање и чување власти, а српски народ на Косову представљен је као милитантан и јуришнички елемент, недостојан било чијег жртвовања за његово спасење. Због тако створене слике о њему, српско питање на Косову постало је терет, како власти тако и опозиције, од кога сви беже.
Предајући својевремено своју судбину у руке новој политици Србије, српски народ је очекивао да ће одмах испунити дата обећања, која су тада уливала наду да ће српско питање на Косову и Метохији бити решено. Нажалост, косовска рана остала је отворена.
Иако је ондашња сепаратистичка власт на Косову и Метохија разбијена и држава Србија освојила све главне државне и политике позиције на Космету, албански сепаратизам не само што није сузбијен, већ је на другачији начин, у присуству и уз толеранцију српске државе ојачао. Пред очима српске власти формирана је паралелна држава, тзв. република Косово која има свој устав, владу, своје законе, парламент, заставу, председника републике, средства информисања, своја дипломатска представништва у иностранству, која независно од државе Србије и Југославије комуницирају са међународним организацијама и другим државама. Та паралелна држава има своје политичке партије које отворено делују против државе Србије и Југославије.
Захваљујући недореченој и недоследној политици, Албанци су, преко своје мафије и парадржаве, овладали огромним капиталом који се најдиректнијим путем увећава у спрези са српском државом и привредом. Све се то неповољнио и крајње драматично одражава на сигурност опстанка српског народа на Косову и Метохији. Марта 1995. године истиче пет година од програма државе Србије за насељавање Косова у коме је обећано да ће се населити сто хиљада Срба. Нажалост, не само да се занемарељив број доселио, већ се исељавање наставља, а за то исто време рођено је више од 250.000 нових Албанаца.
Поучени искуством српског народа у Републици Српској и Републици Српској Крајини и претњама које му велике силе стално упућују, Срби са Косова и Метохије неће дозволити да доживе исту судбину. Српски народ не жели да доживи „политику процената“. Дубоко укорењен на овим српским просторима тај народ има право да захтева од свих политичких и државних снага у земљи да озбиљно размотре и нађу решења за косовскометохијски чвор. Очекујемо да у српском народу и српској држави постоје снаге и средства да се заустави овај опасан процес и не дозволе да се косовски Срби враћају на старе методе борбе ради спасавања сопствене судбине.
Ми доле потписани,осећајући одоворност за судбину српског народа на Косову и Метохији, захтевамо:
– Да се Србија јасно изјасни шта хоће са Косовом и како намерава да реши српско питање на овом делу Србије;
– Да се најхитније предузму мере за заустављање албанизације и губљење Косова и Метохије;
– Да нико нема право да се ни под каквим притисцима одрекне Косова и Метохије;
– Да се „разбије“ паралелна албанска држава, ”Република Косово”;
– Да се у решавању српског питања на Косову ни у ком случају не заобилазе најзаинтересованији за то, Срби са Косова и Метохије;
– Да се неодложно изграде механизми и предузму конкретне мере за заштиту српског народа од албанског сепаратизма и мајоризације;
– Да се донесе програм насељавања Косoва и Метохије и обезбеди новац за његово спровођење;
– Да Србија одмах донесе закон о држављанству и разреши питање албанских емиграната, и
– Да се на првим седницама Скупштине Југославије, Србије и Црне Горе отвори расправа о Косову и Метохији и досадашњем учинку српске политике на Косову и Метохији.
У Приштини, 23. августа 1994. године
Потписници:
Коста Р. Булатовић
Душан Ристић
Момчило Трајковић
Бошко Будимировић
Мирослав Шолевић
Светомир Арсић Басара
Мирко Чупић
Ацо Ракочевић
Душан Челић
Хаџи Милорад Лазић, и др.
П.С. Писмо српској јавности је за три месеца потписало 42.726 грађана.
Власти у Београду Писмо Српској јавности су дочекале “на нож”. Започео је прогон његових аутора и виђенијих потписника, који су медијски проказани као “издајници Српства”.
