Три куће у центру Приштине које су припадале покојној Сарини Конфорти срушене су 2011. године и на њиховом месту је направљен паркинг. Њен син Нисим, који тренутно живи у Израелу, предао је тужбу против Владе Косова на коју већ две године чека одговор.
У овим кућама су до 1944. године живели Ашер Саломон и његова супруга Сарина Конфорти, када су су Немци стрељали Саломона а Сарину тадашње општинске албанске власти са троје деце депортовале у Албанију. Након рата куће су национализоване, припале Општини Приштини, а Сарина је покренула тужбени процес, након чега јој је имовина једном враћена па поново одузета, и који након њене нове тужбе никада званично није ни окончан.
“Куће су одузете и никада јој нису враћене. Судски поступак је вођен до 1957. године када се мама разболела. Поступак није завршен остао је отворен”, каже Конфорти.
Њен син из другог брака и правни наследник Нисим Конфорти је непосредно пред бомбардовање са својом породицом отишао у Израел, а питање оставштине и национализоване имовине покојне Сарине остало је нерешено.
Према речима Нисима Конфортија, он је 2009. године званичним путем обавестио Општину Приштину да ове куће имају власника и да је су и даље под отвореним судским процесом, на шта је добио одговор да за решавање овог питања надлежан Општински суд Приштина.
“Куће су и даље у власинштву општине, оне су одузете и дате општини. Ја сада тражим да се те куће врате прво на име моје мајке па затим на моје, јер ја морам да докажем да сам њен син”, прича Конфорти.
И поред тога, градске власти одобриле су 2011. године рушење ове три куће у низу у центру Приштине, у некадашњој Видовданској а сада улици Агима Рамаданија, и изградњу паркинга на њиховом месту. Конфорти наводи како се то догодило два дана пре његовог најављеног доласка ради новог покретања процеса и у исто време када су на јеврејском гробљу у Приштини на коме је сахрањена и његова мајка надгробни споменици девастирани исцртавањем кукастих крстова.
Конфорти је одмах по доласку поднео тужбу Општинском суду за надокнаду штете против Републике Косова, Владе Републике Косова и Општине Приштине, али ни након две године, иако је рок за обавештавање о стању процеса максимално шест месеци, није још добио никакав одговор.
“У споразуму о очувању споменика културе пише да се сачувају и све куће које су остале за време холокауста, међутим те исте године су куће срушене. Две године раније ја сам се обратио Општини Приштина, а 2011 предао тижбу Општинском суду који је требао да ми најкасније од шест месеци да неки одговор, међутим до данас ја немам никакав одговор од њих”.
Конфорти истиче да је о свом случају обавестио Амбасаду САД у Приштини и ЕУЛЕКС, као и многе друге организације, али да није до сада добио никакву помоћ у решавању свог случаја и да га стално упућују са адресе на адресу.
Ми смо у ЕУЛЕКС-у покушали да добијемо додатне информације и незванично смо сазнали да су они упознати са овим случајем али да не могу ништа предузети док од господина Конфортија не добију сву документацију на основу које би утврдили да ли је решавање овог случаја у њиховој надлежности.
Нисим Комфорти, како нам каже, покренуо је још један судски процес у Новом Пазару за повраћај другог дела имовине своје мајке и ујака кога су 1943. у овом граду заклали балисти а имовину узурпирали.
Фото: Nisim Konforti (Foto KIM)
