Постављање америчке војне базе у срцу Балкана постигнуто, ОВК је распуштена. Мисија остварена. Сада су екстремисти ОВК примљени у полицију и војску нове квазидржаве Косово. Од тада, Срби који су остали на Косову морали су да буду веома опрезни.
На Косову су крајем прошле јесени расписани избори за градоначелнике. На северу Косова и даље постоје заједнице са српском већином. Срби који тамо живе бојкотовали су ове локалне изборе. Излазност бирача у овим регионима је била нешто изнад три одсто. Албанске кандидате који су учествовали на изборима изабрали су њихови сународници, остављајући градоначелницима смешан “легитимитет” – да их је на функције поставило три одсто бирача са правом гласа, који желе да заузму градске куће. Срби у региону нису спремни да прихвате ову апсурдну ситуацију.
Већина суседних земаља Косова то види на исти начин. Није само Србија та која одбија признавање вештачког ентитета Косово по међународном праву. Румунија, Босна и Херцеговина, Словачка и глобални “тешкаши”, као што су Народна Република Кина и Русија, такође не желе да имају икакве везе са косовским конструктом. То је пре неколико месеци нагнало канцелара Олафа Шолца и француског председника Емануела Макрона да уцене Србију. План Макрон-Шолц ће Србији омогућити улазак у Европску унију само ако прихвати истовремено признавање и интеграцију Косова у мреже Савета Европе, Интерпола, Унеска, Европске уније, УН и евентуално НАТО. Другим речима.
У овом контексту, међутим, све је нејасније ко заправо има интерес за немире на Косову и ко их подстиче. Уосталом, немири су довели до тога да је западна заједница вредности послала још 700 војника из својих јединица Кфора на Косово. Тиме је још јасније ко заправо има реч на Косову. Ово је одавно подвучено од стране надзорне организације у Европској унији. Реч је о комисији за владавину права ЕУ, тзв. Еулексу. Преко две хиљаде полицајаца, управника затвора и цариника из других земаља ЕУ овде живи свој живот. Косовске власти немају право приговора на рад и ткање Еулекса.
Косову су финансије под строгом контролом Међународног монетарног фонда и немачке Цоммерзбанк. Све респектабилне светске организације су присутне на Косову са јаким кадровима последњих двадесет година. И упркос томе, или можда због тога, организовани криминал овде напредује више него било где другде у Европи. Који се закључци могу извући из овога?
Иако Косово има поприличан број изузетно скупих луксузних аутомобила којима се може дивити, обични људи који би желели да раде поштено живе у сиромаштву које може парирати Бангладешу. Незапосленост осцилира око 50 одсто.
Незапосленост младих у одређеним периодима достиже 70 одсто. А 34 процента свих људи у овом нарко-рају вегетира испод границе сиромаштва. Они који могу, емигрирају у Немачку или друге регионе света. Не само Косово – цео Балкан крвари на суво. Младе жене из југоисточне Европе намамљене су у Немачку занимљивим понудама за посао, да би биле продате у принудну проституцију. Ропство у нашој средини је уобичајено. Мушкарци морају да троше своје животе као возачи камиона у централној Европи, усамљени и опустошени у возачкој кабини свог гигалинера, возећи се од тачке А до тачке Б без друштвених контаката. У немачким борделима за камионџије, тада ће можда поново срести жене из своје домовине.
Да ли вам је сада јасно зашто је на Косову тако непријатно?
Пише: Херман Плопа, немачки писац
(Новости/Косово онлајн, 18. 06. 2023)
