Полагањем венца на Споменик херојима са Кошара данас је у Београду обележена 24. годишњица ове Битке.
Венац је положио председник Народне скупштине Србије, Владимир Орлић, у својству изасланика председника Србије.
„Председник Орлић венац је положио поводом обележавања 24. годишњице од Битке на Кошарама, једне од најтежих у новијој историји, у којој је, бранећи државну границу од албанских снага, 108 припадника Војске Србије изгубило живот“, наводи се у саопштењу Скупштине Србије.
Полагању је присуствовао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Никола Селаковић, представници Министарства одбране и Војске РС, борци са Кошара, као и представници удружења за неговање традиција ослободилачких ратова.
Споменик јунацима са Кошара у Београду постављен је 2020. године у парку који се налази у непосредној близини КБЦ „Др Драгиша Мишовић“.
На постаменту су уклесана имена 108 војника, подофицира, официра, резервиста и добровољаца који су страдали 1999. године на караули Кошаре.
За разлику од овог 14. јуна, прошле године је председник Србије лично положио венац.
Подсетимо, деветог априла 1999. године, на Велики петак, припадници „Ослободилачке војске Косова“, уз ваздушне нападе НАТО-а, започели су офанзиву на југословенску војну караулу Кошаре и друге војне положаје на југословенско-албанској граници.
Тадашње југословенске војне снаге биле су у знатно мањем броју, али су, према војним изворима, успеле да се одупру, упркос вишеструко бројнијој другој страни.
У тим борбама Војска Југославије је изгубила 108 војника. У највећем броју то су били младићи од 18 до 20 година, на редовном одслужењу војног рока који су ступили у војску од марта ’98. У многим сведочењима након рата, могло се чути да се радило и о војницима који су тек прошли почетну обуку, али су у очекивању рата послати у караулу на граници са Албанијом.
На страни ОВК, према српским изворима, било је више од 200 погинулих, односно 113 припадника ОВК, како саопштава Приштина.
Борбе су окончане 14. јуна 1999, после потписаног Кумановског споразума, када се Војска Југославије повукла са КиМ-а.
На албанској страни је тумачење битке на Кошарама потпуно супротно. Косовске власти су на Кошарама отвориле „меморијални комплекс“, у којем обележавају ове годишњице.
Косовски званичници сваке године током обележавања годишњица битке на Кошарама оглашавају се са порукама да је она означила „пробијање југословенско-албанске границе, која је Албанце раздвајала од 1913. године, када ју је насилно успоставила Србија“.
Тако је косовски премијер 9. априла ове године поручио да је ОВК напала српску војску, са циљем да „разбије границу између Републике Албаније и Југославије“, а да су се Срби борили „у неправедној бици за земљу која није њихова“.
