Извор: Политицо (Текст је преведен са енглеског; Изворно објављен – 20. јуна)
Аљбин Курти је разбеснео обе стране политички подељених Сједињених Држава.
Косовски премијер Аљбин Курти постигао је немогуће у америчкој политици – консензус међу демократама и републиканцима.
На несрећу по Куртија (и његову земљу), поента договора је да је косовски лидер тврдоглав, а понекад и непромишљен политичар који је поткопао заједничке америчко-европске напоре да се постигне трајно решење за мир између Косова и Србије.
Вашингтон је кривицу за недавно насиље које је избило између косовских власти и већински српске заједнице на северу земље свалио на Куртија и покушао је – до сада безуспешно – да га обузда јавном критиком.
Конфликт, који се тиче будућег статуса српских области на Северу Косова и захтева Приштине да Београд коначно призна суверенитет Косова, последњих дана је додатно измакао контроли, Србија је ухапсила три службеника косовске пограничне полиције, а Косово је затворило главни прелаз за српске камионе.
Куртијеви критичари га оптужују да је произвео кризу слањем паравојних полицијских јединица у српске заједнице и употребом силе крајем маја ради постављања градоначелника косовских Албанаца широм региона, а након што су Срби бојкотовали локалне изборе.
„Имамо веома фундаменталне проблеме са њим око тога да ли можемо да рачунамо на њега као на партнера“, рекао је овог месеца Кристофер Хил, амерички амбасадор у Србији, у изјави за Глас Америке.
То је уследило након твита његовог шефа, државног секретара Ентонија Блинкена од 26. маја, који је рекао: „Снажно осуђујемо акције Владе Косова које ескалирају тензије на Северу и повећавају нестабилност”.
Ричард Гренел, који је обављао неколико високих спољнополитичких улога током Трампове администрације, укључујући и улогу специјалног изасланика за мировне преговоре између Србије и Косова, био је груб у својој процени, наводећи прошле недеље на Твитеру да је Курти показао Бајдену и Европљанима „средњи прст.”
Док је Гренел одавно делио своје критике према Куртију, левичарском националисти чији се ставови никада нису поклапали са ставовима Трампове гомиле, јавни укор Бајденове администрације био је изузетан на неколико нивоа.
Као прво, Косово је био љубимац демократских лидера још од када је бивши председник Бил Клинтон водио успешну НАТО кампању 1999. године против југословенског моћника Слободана Милошевиц́а, који је надгледао исељење милиона људи из њихових домова у оквиру етничког чишћења Албанаца са Косова. Многе демократе виде Косово као редак пример успешне америчке изградње нације.
С друге стране, Хил је дипломатска легенда на Балкану, будући да је деценијама служио у региону, а као најважнија његова улога издваја се његово учешће у израдњи Дејтонског споразума, којим је окончан рат у Босни 1995.
Ако неко разуме размере злонамерног утицаја Србије широм региона током година – то је Хил.
Ипак, дипломата ветеран није оставио никакву сумњу да по његовом мишљењу Београд није крив за последњу ескалацију.
Председник Србије Александар Вучић и његова влада „добри су партнери у овом процесу“, навео је Хил.
Чак је и ЕУ, која је водила разговоре о „нормализацији“ односа између Србије и Косова -предуслов да обе земље приступе блоку, изгубила стрпљење са Куртијем.
ЕУ је прошле недеље саопштила да обуставља посете на високом нивоу Косову, као и „финансијску сарадњу“.
„Упркос нашим поновљеним позивима, премијер Курти до сада није предузео одлучне кораке и акције за деескалацију“, истакао је портпарол Петер Стано.
Игра кривице
Курти је до сада показао мало воље да попусти, инсистирајући да је за кризу криво Вучићево упорно одбијање да призна суверенитет Косова и да се помири са реалношћу ратне прошлости Србије. Курти каже да се понаша на овај начин из принципа, а не из беса.
„Оно што видимо са демократског Запада је одређени став помирења“, рекао је Курти за Политико у недавном интервјуу. „Зато смо и дошли довде. И мислим да је важно и за ЕУ и за САД да кажу господину Вучићу да се повуче“.
Курти је оптужио Вучића да изазива проблеме на Северу Косова пружањем подршке тамошњој „фашистичкој милицији“ за коју тврди да стоји иза недавних напада на новинаре Албанце са Косова и међународне мировне снаге.
Мало ко би би тврдио да је Вучић, моћни лидер са дугом историјом антагонизирања Запада кокетирајући и са Русијом и са Кином, анђео. Неки западни критичари прозивају Вашингтон због тога што се чини да стаје на Вучићеву страну, баш у тренутку када се захуктавају масовни протести у Србији против његове све ауторитарније владавине.
Без обзира на то, Србија остаје зверка у у региону и и САД и ЕУ желе да обезбеде да она не уђе даље у руску сферу утицаја. Већина западних посматрача такође сумња у изгледе за отпор Вучићу, с обзиром на то колико је његово држање власти у Србији постало распрострањено.
Важност Београда додатно је наглашена у априлу када је процурели документ из Пентагона открио да је пристао да испоручи оружје Украјини, што Србија јавно оспорава.
Иако се Србија придружила резолуцијама УН којима се осуђује Русија због њене инвазије на Украјину, њен званични став је да жели да остане неутрална поводом овог сукоба.
Вучић никада није био неутралан када је реч о Србима на Северу Косова, заједници од око 50.000 људи у четири општине. Док Вучић настоји да угуши протесте код куће, Косово му је поново корисно средство за одвраћање пажње јавности.
Многи Срби са Косова гледају на Вучића као на свог заштитника. Заиста, управо су се по Вучићевом налогу мештани држали даље од биралишта на недавним општинским изборима. Као резултат тога, четири кандидата – Албанаца са Косова, од којих је један добио само 100 гласова, проглашено је за победнике.
Куртијева одлука да их насилно инсталира, упркос ономе што је Политику признао да је „шупаљ“ легитимитет, изазвала је недавне немире у региону.
Међутим, Срби на Северу Косова наводе да им је дојадио начин на који их је Куртијева влада третира много пре него што им је Вучић рекао да бојкотују изборе.
Њихова главна замерка везана је за присуство „специјалне полиције“, тешко наоружаних паравојних јединица, које је Курти послао у то подручје 2021. године усред спора око даљег коришц́ења српских регистарских ознака од стране Срба са Косова. Локално становништво на полицију гледа као на окупаторску силу.
Низ овогодишњих пуцњава на Србе од стране специјалне полиције додатно је погоршао ситуацију.
Страхови од интеграције
Међутим, њихово незадовољство косовском владом је много дубље.
Приштина сумња да се локалне српске заједнице спремају да покушају да се отцепе, напомињући да чак и 15 година након што је Косово прогласило независност од Београда, многи људи у тој области и даље примају плату у државним институцијама Србије и социјалну помоћ од ње.
Структура јавних служби на Косову, од образовног система до здравствене заштите, значајно је другачија од оних у Србији, а Срби са Севера Косова наводе да им је мрско да их се одрекну. Штавише, локални Срби кажу да је централна влада учинила мало да отклони њихове забринутости око пуне интеграције у косовско друштво, посебно када је у питању једнак третман њиховог језика и културе.
„До сада смо имали лоше искуство са интеграцијом“, истакла је Милица Андрић Ракић, пројектни менаџер Нове друштвене иницијативе, независне истраживачке групе са седиштем у Митровици, урбаном центру северног Косова, који река Ибар дели на српски и албански део.
Главни проблем у текућим разговорима, рекла је она, јесте то што се међународни напори за решавање сукоба фокусирају на Србију и Косово, уместо на локално становништво.
„Нисмо део преговарачког тима Србије и нисмо у тиму Косова, а сви причају о нама“, рекла је Андрић Ракић.
„Међународна заједница покушава да изгради кућу од крова надоле уместо од темеља”.
Историја би сугерисала да је она у праву. ЕУ већ деценију покушава да преговара о трајном миру између Косова и Србије. Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борел у марту је тврдио да је закључио договор након самита Куртија и Вучића у Северној Македонији.
У замену за де факто признање Косова од стране Србије, Приштина је пристала да прихвати „одговарајући ниво самоуправљања“ за српске општине на Северу Косова.
У року од неколико недеља, међутим, све се распало. Запад криви Куртија за форсирање питања са градоначелницима у осетљивом тренутку, што је довело до насилних протеста у српским срединама у којима је повређено десетине припадника мировних снага предвођених НАТО-ом.
У време када се САД и Европа баве руским ратом против Украјине, последња ствар која им је потребна је још један сукоб на континенту. Чини се да то узимају у обзир када покушавају да присиле Куртија да попусти.
Без обзира на то да ли је критика Куртија праведна, најновије тензије на Косову нуде снажан подсетник на сопствене неуспехе Запада у региону и цену пуштања да сукоб годинама тиња.
ЕУ је у понедељак затражила да Курти и Вучић дођу у Брисел на „кризни састанак” или да се суоче са „штетним” последицама.
