Косовска полиција поставила је више надзорних камера код главног моста на Ибру у Северној Митровици и око језера Газиводе у протекле две недеље, а према најавама, на читавом северу биће их око 200. Снимци са камера, како је поручено из полиције, помажу при решавању случајева и повећању безбедности, али се становници севера због ових мера, како су нам неки од њих пренели, не осећају безбедније, већ имају утисак да су увучени у ријалити програм.
Пише: Душица Радека Ђорђевић
У размаку од три дана полиција је поставила надзорне камере на стубовима јавне расвете код главног моста у Северној Митровици и у близини језера Газиводе. План је да полицијски видео надзор буде и у насељу Три солитера и Сутјетској улици у Северној Митровици.
Постављање камера почело је 26. априла, и тада је из Косовске полиције и Агенције за информације и приватност речено да ће надзорне камере бити постављене на “најпроблематичнијим” локацијама у општинама на северу како би се безбедност грађана подигла на виши ниво.
Оно због чега грађани најчешће брину је да ли ове камере заиста снимају само јавни простор или се може десити да су уперене и у њихове станове, као и у које све сврхе снимци са камера могу да се користе.
Косовски Закон о полицији каже да је полиција овлашћена да врши превентивно осматрање јавних места, коришћењем опреме за видео-акустичне снимке и фотографску опрему за осматрање јавних места на којима су се веома често у прошлости догађала кривична дела или где постоје основани разлози да се верује да ће јавно посматрање смањити ризик појаве кривичних дела и да ће побољшати јавну безбедност.
“Полиција је овлашћена да користи видео-акустичне снимке и фотографије за осматрање и прикупљање информација на јавним скуповима у случајевима у којима постоје основани разлози да се верује да ће јавни скуп угрозити лица или имовину. Пре него што се предузме превентивно осматрање у складу са овим чланом, Полиција ће обавестити јавност о циљевима и разлогу предузимања ове активности, осим у случајевима када исто може компромитовати сврху спровођења или исход проматрања”, такође се наводи у овом закону.
Прописује се и да ће се видео и аудио записи са превентивног проматрања чувати највише тридесет дана од дана снимања, осим у случајевима у којима се након контроле утврди да снимак садржи податке о криминалној активности.
„Не треба нам то, живели смо добро и без камера. Ако им је толико задовољство да имају камере, нека их имају, немој само да усмеравају према собама и интимним просторијама. Нека раде свој посао, ми ћемо наш“, рекао је за Косово онлајн један грађанин Северне Митровице.
Више њих је истакло да се под полицијским надзором осећају као да су део ријалити програма.
„Осећам се као да сам у ‘Великом брату’. Где год се окренем треба да водим рачуна како се крећем и шта сам урадио, јер то касније може да ме кошта”, каже један младић.
Да се камере стављају из безбедносних разлога сумња један мештанин Зубиног Потока.
„Каква безбедност? Њихова безбедност…То везе нема, ма немам коментара“, рекао нам је он.
Некадашњи судија Вишег суда у Косовској Митровици Никола Кабашић каже за Косово онлајн да Косовска полиција има право да поставља видео надзор на јавном простору ако за то постоји законски разлог, али да то што је у Северној Митровици у последње време монтиран већи број камера не значи да се грађани осећају безбедније. Како каже, пре може да се говори о политичкој контроли народа на једној територији.
“Ово се схвата као један вид притиска. Грађанима се шаље порука: под надзором сте, посматрамо вас и шта год да урадите за то можете бити кривично одговорни”, каже Кабашић.
Он наводи да на Косову постоје два закона којима се регулише материја видео надзора и да Закон о полицији у члану 24 каже да мора да постоји сврха снимања и да становништво буде јасно обавештено о разлозима постављања камера, времену трајања снимања и о томе шта ће се радити са подацима који се добију на овај начин.
“Општи закон који регулише ово питање написан је од стране Агенције за приватност и информације и он детаљно регулише начин постављања камера и видео надзора, било да то ради полиција, привредни субјекти или грађани, односно која су то ограничења да би се водило рачуна и о праву на приватност грађана. С једне стране постоји општи интерес за безбедношћу грађана, за смањањем криминалитета, откривањем кривичних дела и починиоца кривичних дела, што је легитимно на било који територији и то полиција има право да ради, а с друге стране морају да постоје разлози и сразмерност”, каже Кабашић.
Како додаје, закон није испоштован јер одлука о постављању камера мора да буде у писаном у облику и грађани морају да буду јавно обавештени о сврси снимања.
“Ми не знамо да ли постоје законски разлози за снимања. Полиција није јавно обавестила грађане, само је рекла који број камера ће бити постављен. Такође ни да ли се та мера повећане безбедности могла постићи на неки други начин, а не постављањем камера, рецимо појачањем јавне расвете, већим бројем патрола полиције или сличним начинима. До тога није дошло. Ни на једној од ових бандера на којима су постављене камере нема јавног објашњења, обавештења или табле на којој пише ‘ова територија је под видео надзором’, а што је законска обавеза”, објашњава Кабашић.
Указује да је обавеза сваког ко поставља камере у полицији да се строго води рачуна о руковању снимцима до којих ће доћи, јер се снимањима нарушава право приватности које свако има и да није познато да ли су оне уперене само према улицама или и према становима.
“Имали смо искустава са Лунетом и Орловићем који су снимани полицијским камерама а после су ти снимци који их приказују у једном врло понижавајужем положају били објављивани у албанским медијима. Огромна је бојазан грађана шта ће се радити са снимцима, уколико шетају улицом. Полиција мора јасно да каже и која ће лица руковати тим подацима, у коју сврху и у ком року ће се избрисати. Међутим Закон о полицији њима даје могућност да уколико је реч о снимцима који могу да доведу до откривања кривичног дела да могу да их користе и те како. То су камере које имају високу резолуцију и вероватно постоје неки софтвери за препознавање лица и аутомобила, а касније некаквим програмима они могу да комбинују те снимке са неким другим и да упарују ко је где и с ким био”, наводи наш саговорник.
Како додаје, ситуација је слична у осталим општинама на северу и да укупно има 18 контролних пунктова.
“Имамо и повремене патроле и полицајце који су у цивилу. Тај осећај надзора, осећај контроле над становништвом далеко надилази разлоге који су јавно саопштени – да је реч о борби против криминала. Више се овде може говорити о политичкој контроли народа и свакодневној контроли слободе”, каже Кабашић.
Он наводи и да је уз појачано присуство полиције и камера на северу дошло и до тога да већи број Албанаца долази на север искључиво да би провоцирали и вређали.
“Млади Албанци долазе у град, провокативно возе са албанским заставама уз гласну националну музику која се чује из аутомобила, крећу се око кружног тока, добацају девојкама и женама непристојне изразе и на српском и на албанском, псују их… Полиција је ту присутна али се ништа не ради да се то спречи и да се такво понашање санкционише. Камере не доводе до тога да се грађани осећају сигурно, већ постоји нека врста отпора према томе”, оцењује Кабашић.
О ефектима постављања камера, заменик командира Косовске полиције за регион Север Ветон Ељшани има другачији став.
Он оцењује да се грађани осећају безбедније због тога што се у Северној Митровици на јавним површинама поставља све већи број камера и тврди да се поштује се законска регулатива која се односи на видео надзор.
Ељшани наводи да постоје ограничења која се тичу локација на којима може да се постави видео надзор и правила око чувања снимљеног материјала.
“Полиција може да гледа јавни простор, а нашим интерним регулацијама је регулисано где се чувају снимци. То значи да ако ми желимо нешто да узмемо и да радимо нешто с тим снимцима, треба да идемо у Приштину да бисмо их узели. Према закону, ми смо једина институција која може да прегледа снимке, да их контролише и обрише и полиција то спроводи према закону”, тврди Ељшани.
Сматра да се грађани осећају безбедније уз камере, јер како каже, више нема случајева да рецимо неко оштети нека кола а да то не буде пријављено полицији.
“Пре смо виђали пијане људе који излазе из кафане и оштећују кола, али то нисмо добијали као пријављене случајеве пре него што смо поставили камере. Сада људи такве случајеве пријављују јер знају да можемо да нађемо ко је оштетио кола”, каже Ељшани за Косово онлајн.
Како наводи, у односу на Северну Митровицу, у остале три општине на северу нема толико камера, али је план да се и тамо монтирају.
“Мислимо да на целом простору севера Косова буде око 200 камера. После тога ћемо највероватније доћи и камере које могу да гледају таблице возила. Све је то зарад добробити људи овде, зарад сигурности у саобраћају, да се не би дешавали прекршаји и кривична дела, а ако се десе, да можемо да их решавамо што брже”, каже Ељшани.
Иначе, паралелно са акцијом постављања полицијских камера, Агенција за информације и приватност прошлог месеца издала је два саопштења која се односе на предузец́а и грађане који користе надзорне камере од којих се захтева да осигурају поштовање права на приватност појединаца. Како су навели, Агенција је примила значајан број притужби грађана због надзора камерама у приватним објектима (домови и колективни станови) мимо критеријума дефинисаних законодавством за заштиту података о личности.
Тако се од предузећа захтева да обавесте особе под надзором тако што ће поставити видљива обавештења која обавештавају појединце да је подручје под видео надзором, да обезбеде да подаци прикупљени камерама буду заштиц́ени од неовлашц́еног приступа и да се обрађују на законит начин, а подсећа се и да је закон предвидео да се снимци чувају месец дана.
Од грађана који су инсталирали системе камера ова Агенција тражи да обезбеде да камере прате и снимају само њихову имовину, а не јавне просторе или имовину комшија.
“Приликом постављања камере грађани су дужни да поставе табле са најавом присуства камера, да безбедно чувају снимке, штитец́и их од неовлашц́еног приступа, као и да чувају снимке разумно време, не дуже од 30 дана”, наводи се у овом саопштењу издатом 8. јула.