Пола године од завршетка пописа, објављени су први званични подаци који показују да Србија укупно има пола милиона мање становника него 2011. године, а да је све више старијих од 65 година.
У Србији данас живи 6.647.003 људи, од чега је 3.231.978 мушкараца и скоро 3.415.025 жена, саопштио је Републички завод за статистику (РЗС).
Просечна старост становништва износи 43,8 година, с тим што су жене у просеку старије од мушкараца за око три године.
Просечна старост жена је 45,2 године, а мушкараца 42,4 године.
У периоду између два пописа значајно је порастао број људи старијих од 65 година – укупно 1.468.855.
Раније их је било око 17, а данас 22 одсто.
Према подацима, деце и младих до 19 година у Србији је близу 1,3 милиона.
- Попис становништва Србије 2022: Питања и одговори
- У Србији за првих десет месеци преминуло 21.000 људи више него 2020. године – шта то значи
- Због чега Србија губи битку са белом кугом – пет разлога
Најнеповољнија ситуација је у регионима јужне и источне Србије, где је скоро сваки четврти становник (23,7 одсто) старији од 64 године.
У најстарије општине, где је просечна старост 50 година и више, спадају Рековац, Кучево, Жагубица, Неготин, Сврљиг, Гаџин Хан, Бабушница и Црна Трава.
Национална припадност
Као Срби су се изјаснили 80 одсто пописаних, 5.360.239 људи, што је за око 600.000 мање него 2011, наводи Завод у најновијој објави о подацима о томе како су се на попису изјашњавали према националности.
Најбројније су заједнице Мађара – 184.442, затим Бошњака 152.801 и Рома 131.936.
Мађара је мање за око 70.000, а Рома за 16.000.
Порастао је само број Бошњака за око 8,5 хиљада, као и Албанаца који су бојкотовали попис 2011.
За 4.000 је већи број оних који се изјашњавају као Југословени – по некадашњој заједничкој држави.
Скоро пола милиона је оних који су одбили да се изјасне о националној припадности или нису дали одговор на то питање – 458.211.
У одговору за портал Н1, из Завода су навели да је у тој категорији било оних који су се изјашњавали као “џедај, ванземаљац, марсовац, свемирац, клингонац, становници планете Земље, космополите, Звездаши, Партизановци, хобити, лилипутанци, викинзи, апачи, панкери, шишарке, покемони, рокери, вампири…”.
Становници Србије по националности 2022.
- Срби 5.360.239
- Мађари 184.442
- Бошњаци 153.801
- Роми 131.936
- Албанци 61.687
- Словаци 41.730
- Хрвати 39.107
- Југословени 27.143
- Румуни 23.044
- Власи 21.013
- Црногорци 20.238
- Македонци 14.767
- Муслимани 13.011
- Бугари 12.918
- Русини 11.483
- Буњевци 11.104
- Руси 10.486
Извор: Сајт РЗС
У Србији живе и Горанци (7.700), Словенци, Украјинци, Немци, али је њихов број мањи од 10.000.
Регионалну припадност одабрало је 11.929 људи.
Како је текао попис?
Попис је спроведен од 1. до 31. октобра 2022, уз продужетак од седам дана у неким градовима, као и уз могућност телефонског пописивања до 17. новембра.
Миладин Ковачевић, директор РЗС-а, наводи да је база података допуњена подацима из административне евиденције.
На тај начин додата су непописана лица, којих је било нешто више од 200.000, додао је.
“Ово је био први попис у Србији уз помоћ лаптопова и по свему судећи последњи традиционални, са прикупљањем података директно од грађана”, каже Ковачевић, додајући да би следећи – 2031. године – требало да буде потпуно дигиталан.
О одласцима
Становника Србије у односу на пре 10 година мање је за 495.975, односно 6,9 одсто.
Миладин Ковачевић тај одлив људи види као “мањи од очекиваног”, наводећи да је Србија “динамично подрује по питању миграција”.
“Било је и исељавања и досељавања”, навео је Ковачевић приликом представљања података.
У Војводини је 182.453 становника мање него 2011, а у Јужној и источној Србији 142.739.
Највећи пад броја становника забележен је у региону Шумадије и западне Србије – за 196.906 људи.
Када је реч о општинама, највећи пад забележен је у Црној Трави, на југоистоку Србије, уз границу са Бугарској, која је и општина са најмање становника у целој земљи – 1.066.
Поред Црне Траве, највеће црне рупе Србије су и општине Гаџин Хан и Бабушница, такође на југоистоку Србије, као и општина Рековац у Шумадији.
О попису
Из РЗС-а напомињу да су подаци “подложни променама” током статистичке обраде.
Коначни резултати биће објављивани од априла 2023. до јуна 2024. године.
Међу њима ће, између осталог, бити и пресек становништва по годинама, етничкој припадности, као и број миграната у Србији, навели су из РЗС-а.
Ковачевић је истакао и да је био “уредан попис Албанаца” у општинама Прешево, Медвеђа и Бујановац, на југоистоку земље, а који су пре десет година већином бојкотовали попис.
“Био је уреднији него у неким другим срединама”, навео је, додајући је према прелиминарним подацима у Србији пописано око 100.000 Албанаца.
Попис на Косову није спроведен.
- Колико има градова у Србији и да ли је Београд метропола
- Колико људи може да поднесе Земља
- Свет добио осмомилијардитог становника, Балкан већ имао две јубиларне бебе
Попис је био планиран за 2021, али је због епидемије корона вируса два пута одлаган.
Пописивачи су прикупљали податке директно од грађана, идући “од врата до врата”, при чему су одговоре испитаника први пут уносили у електронске упитнике.
Укупно је пописано 6.869.504 људи, што је за 200.000 више од броја становника, а из РЗС-а наводе да је то зато што су се неки пописали два пута.
Међу њима има највише студената, који су регистровани на родитељским адресама и тамо где живе током студија.
О доласцима, градовима и регионима
Смањење броја становника забележено је у свим регионима – и то за око десет одсто – осим у београдском, где је број становника повећан за 1,6 одсто.
У Београду је повећан и број станова, за чак 18,6 процената, којих и на нивоу читаве Србије има више (12,26 одсто) у односу на попис из 2011. године.
Општине са највећим порастом броја станова су Чајетина, у оквиру које је планина Златибор, Сокобања на истоку земље, београдска Звездара и Нови Пазар.
“Имајући у виду интензивну градњу у протеклом периоду, такав податак је био и очекиван”, рекла је Дејана Ђорђевић из РЗС-а на првом представљању резултата пописа.
Прелиминарни подаци показују да Београд има 1.681.405 становника (26.123 више него 2011).
Више од 100.000 становника има још 12 градова – Нови Сад (367.121), Ниш (249.816), Крагујевац (171.628), Лесковац (124.889), Суботица (124.679), Панчево (115.910), Крушевац (114.331), Краљево (111.491), Нови Пазар (107.859) Зрењанин (106.562), Чачак (106.453) и Шабац (106.066).
- Зашто је продаја станова у Србији процветала усред пандемије
- Трипут мери, једном сеци – како изабрати квалитетан стан у Србији
- Постоји ли заштита за подстанаре у Србији
- Како у Србији до куће на селу
До највећег пораста становништва дошло је у београдским општинама Звездара, Вождовац, као и у Новом Саду и Новом Пазару.
Највише људи живи у региону Шумадије и западне Србије – 2.031.697.
У Србији постоји и 2.550.854 домаћинстава и 3.628.175 станова, показују подаци пописа.
“Од тога је 7,7 одсто више домаћинстава у Београду”, навела је Ђорђевић.
Поред Београда, до највећег пораста станова дошло је на подручју Западне Србије, за 12,8 одсто, док је станова на југу и истоку земље само за један проценат мање – 12,7 одсто.
О попису
Из РЗС-а напомињу да су подаци “подложни променама” током статистичке обраде.
Коначни резултати биће објављивани од априла 2023. до јуна 2024. године.
Међу њима ће, између осталог, бити и пресек становништва по годинама, етничкој припадности, као и број миграната у Србији, навели су из РЗС-а.
Ковачевић је истакао и да је био “уредан попис Албанаца” у општинама Прешево, Медвеђа и Бујановац, на југоистоку земље, а који су пре десет година већином бојкотовали попис.
“Био је уреднији него у неким другим срединама”, навео је, додајући је према прелиминарним подацима у Србији пописано око 100.000 Албанаца.
Попис на Косову није спроведен.
- Колико има градова у Србији и да ли је Београд метропола
- Колико људи може да поднесе Земља
- Свет добио осмомилијардитог становника, Балкан већ имао две јубиларне бебе
Попис је био планиран за 2021, али је због епидемије корона вируса два пута одлаган.
Пописивачи су прикупљали податке директно од грађана, идући “од врата до врата”, при чему су одговоре испитаника први пут уносили у електронске упитнике.
Укупно је пописано 6.869.504 људи, што је за 200.000 више од броја становника, а из РЗС-а наводе да је то зато што су се неки пописали два пута.
Међу њима има највише студената, који су регистровани на родитељским адресама и тамо где живе током студија.
(BBC News na srpskom, 25. 05. 2023)
