Више од четврт века након завршених сукоба на Косову на консолидованој листи несталих лица налази се још 1.612 особа, а породице несталих истичу да је процес проналажења њихових најмилијих због политике блокиран скоро четири године те да ће своју борбу за истином и правдом и тражењем одговора о судбинама њихових чланова породица наставити до последњег атома снаге.
Као главни проблем током округлог стола под називом “Нестали, ничија брига” означили су то што је рад Радне групе под посредством Међународног комитета Црвеног крста коју чине представници Београда и Приштине блокиран четврту годину и то превасходно опструкцијом приштинских власти.
Поручују да је неопходно питање несталих решавати искључиво као хуманитарно питање и оставити политику по страни.
Председница Удружења породица косметских страдалника Наташа Шћепановић казала је да су се данас породице несталих Срба и Албанаца окупили у Београду у сусрет и поводом обележавања Међународног дана несталих који се обележава 30. августа.
“По ко зна који пут смо заједно и заједно желимо да скренемо пажњу домаћим и међународним институцијама и организацијама на овај наш проблем који траје превише дуго. Прошло је више од четврт века како тражимо своје нестале, процес је готово потпуно застао, залеђен је на неки начин, нема нових идентификација и есхумација, статистика је поражавајућа. Ми нећемо одустати без обзира на све ове чињенице”, истиче Шћепановић.
Указује да је превелики број лица који се још траже и наводи да ће породице наставити да врше притисак и даље на надлежне и релевантне органе.
У том смислу, како је најавила Шћепановић, биће организован исти округли сто и у Приштини 22. августа.
“Трудимо се и док је у нама последњи атом снаге нећемо одустати од ове борбе за истином и правдом, користићемо разне начине, а колико ћемо у томе успети време ће показати”, наводи.
Шћепановић као главни разлог што је процес залеђен наводи непостојање довољно политичке воље да се тај проблем реши.
“Ми породице несталих размишљамо на тај начин да су им сви други проблеми пречи него проблеми људских живота и судбине наших несталих. Мислим да је Приштина та која зауставља и опструише овај процес, нема паралеле – сви и до сада који су били нестали, а који су пронађени, па идентификовани и сахрањени, то је урађено захваљујући Радној групи Београд – Приштина под посредством Међународног комитета Црвеног крста, међутим рад те групе је готово у потпуности престао, тих заједничких састанака, размене информација и ако има, ми нисмо обавештени о свему томе”, казала је.
Шћепановић истиче да се мора сести за сто и да се питање несталих решава као искључиво хуманитарно и цивилизацијско питање, а да се политика потпуно остави по страни.
Извршни директор Ресурсног центра за нестала лица у Приштини Бајрам Ћеркинај наглашава да је ситуација по питању несталих у потпуности блокирана пуне три године.
“Ми смо 25 година у неизвесности, пошто је политика блокирала у потпуности рад Радне групе, док се владине комисије баве неозбиљним стварима, због чега смо ми породице незадовољне ево четврту годину. Ми породице нећемо стати, потребно је да се политика склони из овог проблема што је пре могуће, да ово буде хуманитарно питање како су то и предложили пре четири године”, казао је Ћеркинај.
Истовремено, како наглашава Ћеркинај, потребно је извршити притисак на Београд и на Приштину да оставе политику и да озбиљно отворе ово болно питање јер је потребно пронаћи још 1.612 несталих лица.
“Ко треба да ради више од владиних комисија које су предложили Београд и Приштина као и Радна група. Међутим, све је блокирано, како може да прође три, четири године да Радна група не ради, како не могу да пронађу ниједну информацију да макар мало смире нас породице несталих. Порука за све који су на власти, за све који знају шта значи бити човек, који знају шта су људи је да нам изађу у сусрет”, навео је Ћеркинај.
Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић наводи да је Београд у потпуности подржао иницијативу да се о овој теми заједно разговара.
“Ова тема је тешка и осетљива и у овом тренутку, нажалост, је у застоју. Подржали смо иницијативу да упознамо породице несталих, које су и најзаинтересованије за то, да их упознамо са тим шта тренутно радимо, које су активности и где су проблеми”, казао је Одаловић новинарима.
Како појашњава, оно што је до сада био оквир за рад и сарадњу је Радна група за нестала лица која је већ четврту годину у блокади, а у којој учествују представници Београда и Приштине, а председава Међународни комитет Црвеног крста.
“То је нешто по чему смо радили 15 и више година до сада и имали значајне резултате, али једном неразумном одлуком, првенствено приштинске стране, односно Аљбина Куртија то је блокирано и ми покушавамо да пронађемо начин да то превазиђемо и наставимо да радимо”, наводи Одаловић.
Према његовим речима, било је одређених активности које је Београд изместио ка Женеви и Бриселу како би пробали да са те стране активирају механизам.
“Да будемо у духу и на ономе на чему је усаглашена Декларација о несталим лицима у Охриду прошле године, да то ставимо у функцију. Нажалост за сада немамо ту неких значајних резултата, апсолутно смо отворени за ту тему и све предлоге који долазе са које год стране, али нажалост на иницијативе које смо поднели немамо, барем ми, можда има неко други, ставове Приштине – зашто Приштина неће или ако хоће како хоће и шта хоће”, истиче.
Како додаје, то је оно на чему Београд упорно инсистира и на више састанака у Бриселу је то била тема.
Али, како примећује, нажалост ни то није дало никаквог резултата.
Истиче и да се приштинска и београдска делегација по том питању сем први пут ниједном није састала у Бриселу.
“То је оно што брине, а да не причамо о архивама, информацијама, локацијама, претрагама локација што је нешто што треба да договоримо ми међу собом, да направимо динамику и да будемо на терену, а не да одржавамо састанке и објашњавамо зашто нешто не иде, а то су ствари које су оперативне и које једино интересују породице и Албанаца и Срба”, казао је Одаловић.
