Графит „Исус мрзи Србе“, исписан на вратима недовршене цркве Христа Спаса у Приштини након што је у њој после 23 године јуче по први пут обележена храмовна слава – обрисан је јутрос. То су учинили активисти Социјалдемократске партије (ПСД), која управља Приштином, али одмах и написали други: „Симбол шовинизма постаје светиња, благословом Аљбина Куртија“. Испред овог храма одржали су протест због јучерашње литургије.
Данас су косовски медији такође преплављени реакцијама – критикама због јучерашње литургије у храму Св. Спаса у Приштини, коју је владика рашко-призренски Теодосије одржао са неколицином верника на истоимени празник.
Зђим Хисени (Zgjim Hyseni) из ПСД сада каже да су избрисали првобитни графит који је „неко написао“, јер намера није да се подстиче верска или међунационална мржња.
Порука „Исус мрзи Србе“ је у етар отишла синоћ када је фотографију са црвеним словима на капији недовршене цркве у центру Приштине, објавио британски публициста и познавалац региона Јан Банкрофт.
Студенти протестују због јучерашње литургије. Протест је одржан у дворишту храма за које студенти тврде да је власништво Универзитета.
eta.
Како јавља РТВ Ким, око 40 учесника у рукама држе исписане транспаренте „Никад више“, „Црква као симбол починилаца геноцида“, као и фотографије Слободана Милошевића и Жељка Ражнатовића Аркана, за које тврде да су симбол изградње овог храма у Приштини.
Испред храма је велики број припадника Косовске Полиције и медијских екипа.
Зђим Хисени је казао да је „јуче симбол шовинизма покушао да постане светиња испред ‘носева’ косовских институција, уочи дијалога са Београдом“, што је управо и садржај новог графита на вратима цркве.
Он каже да се религија користи за надмоћне интересе Србије.
“Институције су јуче рекле, конкретно министар културе није био упознат са тим. Тада би на свим функцијама, од министра унутрашњих послова до Обавештајне службе, требало да се преузме одговорност, оставка. Ако се то догоди усред Приштине, на крају дана, после ове акције нисмо сигурни под њиховим вођством“, рекао је Хисени преноси Kallxo.
osi Kallxo.
Паралелно са протестом студената у косовској скупштини у току је седница посвећена предстојећем дијалогу са Београдом у којој се такође одвија врела расправа између косовског премијера Аљбина Куртија и опозиције.
И на седници је једна од тема јучерашњи догађај у цркви Светог Спаса.
Посланица Алијансе за будућност Косова, Тиме Кадријај, затражила је одговор од косовске владе на питање да ли је црква имала дозволу владе за јучерашњу литургију.
Она је подсетила да док је Самоопредељење било у опозицији, оно је протестовало испред ове цркве управо да се не би овакве активности дозволиле, али сада, када је у влади, ЛВВ нема информације о томе.
Талас реакција покренуо се у косовској јавности јуче након обележавање славе у храму Светог Спаса у Приштини. Први су осудили Даут Харадинај, „Савет за заштиту људских права на Косову“ и Енвер Хоџај.
Даут Харадинај, који ће се кандидовати за приштинског градоначелника испред ААК, назвао је овај догађај „увредом за грађане Косова“ и провокацијом, позивајући владу и општину да одмах реагују.
И „Савет за заштиту људских права на Косову“, познатији као КМДЛЊ, употребио је исте речи – „увреда“ и „провокација“ за студенте. То што се служба организује у недовршеној згради са нерегулисаним правним статусом, КМДЛЊ назива „манипулацијом“. Иста организација позната је по недавном оштром нападу на игумана Високих Дечана.
Председник Демократске партије Косова Енвер Хоџај у својој реакцији оцењује да је „данас карактер државе Косово угрожен и да су према њему отворене нове теме у дијалогу са Србијом које ће бити потврђене на састанку у Бриселу 15. јуна“.
И он је одговорност пребацио и на актуелну косовску владу, поручивши да је литургија одржана уз дозволу Владе Косова, јер то, према његовим речима, не може бити осигурано без дозволе, обезбеђења и политичке подршке.
Косовска влада реаговала је синоћ преко министра омладине, спорта и културе, Хајрула Чекуа, који је саопштио да је влада јуче обавештена о догађају Српске православне цркве на Косову, одржаном у недовршеној згради „која је изграђена на имању у власништву Универзитета у Приштини, у време српског репресивног режима на Косову“, те да ни Косовска полиција није била унапред обавештена, што представља „кршење правила јавне безбедности на Косову“.
„Слобода верских активности загарантована је Уставом и законима Косова и заштићена је свим институционалним механизмима. Међутим, верске активности не могу се користити у политичке сврхе, нити кршити ред, закон и правду. За мир који данас уживамо, платили смо високу цену, тако да косовске институције неће толерисати радње које утичу на јавну безбедност, интервенишу у независности судства и промовишу сукобе који угрожавају суживот међу заједницама“, поручио је Чеку.
За бившег саветника Аљбина Куртија, Шкељзена Гашија (Shkëlzen Gashi), јучерашње обележавање славе у Приштини је „провокација“ СПЦ, али на коју Албанци не треба да наседну да се не би поновио 17. Март.
Он је подсетио и на то да су цркве на Косову са статусом Српске православне цркве регулисане Ахтисаријевим пакетом за који су гласале садашње (опозиционе) странке, и да је зато ред сада да оне „заћуте“.
И извршни директор косовске фондације „Културно наслеђе без граница“, Саљи Соши (Sali Soshi) јучерашње обележавање Спасовдана у Приштини оценио је као политички догађај и „провокацију на коју Косово није насело“.
Према његовим речима, циљ је био да се изазове друштвена реакција која ће се користити као аргумент за „екстериторијалне тежње Србије“.
„Када кажем провокација, мислим на чињеницу да је ‘миса’ организована у згради изграђеној за време Милошевићевог режима, чија је локација усред универзитетског кампуса, па земљу заузима Универзитет и која је изграђена да покаже циљеве тог режима. Веома је добро што као друштво нисмо пали на провокације, већ државне институције треба да се потруде да спрече и упозоре на опасност која долази од ових провокација“, написао је на Фејсбуку, пренела је Коха.
Осим студената и Универзитет у Приштини се огласио, изражавајући „дубоку забринутост због верске церемоније коју је јуче организовала Српска православна црква, у згради коју је нелегално изградио бивши српски режим у кампусу УП“, саопштили су рано јутрос из ове установе.
Они су навели да ће предузети све неопходне правне радње како би универзитетски кампус ослободио свих нелегално изграђених објеката, укључујући и објекат у „коме је организована дотична церемонија“.
Храм Христа Спаса предмет је оспоравања косовске јавности и власти, односно спорења са Српском православном црквом.
Пре скоро четири године Универзитет у Приштини, у чијој се непосредној близини налази градски храм, тужио је СПЦ због наводне узурпације више од четири хектара земљишта универзитета.
Како је земља званично у власништву православне цркве „Свети Никола“, Епархија је потом на тужбу Универзитета у Приштини одговорила контра тужбом, те је 2017. Универзитет изгубио прву парницу, док је рочиште у марту ове године пред Основним судом у Приштини, како су писали косовски медији, одложено.
Храм Христа Спаса чија је градња започета 1990. године и прекинута 1998. године због избијања рата, више је пута био изложен нападима, у једном тренутку је коришћен и као јавни тоалет. Такође, коришћен је и за музички спот, а 2015. године зидови храма су послужили и као „бедеми за алпинизам“.
И док Албанци сматрају да је подигнут на земљишту универзитета, Црква је више пута истицала да ће сваки насртај на храм третирати као отворен напад на СПЦ. СИ данас је Епархија рашко-призренска нагласила да са верницима остаје упорна у настојању да се овај храм што пре заврши и да се у њему служе литургије.
