Специјални суд у Хагу објавио је ове недеље проширену верзију захтева Специјалног тужилаштва за хапшење Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија. Упркос редигованим деловима у верзији доступној јавности, налог за хапшење обилује инкриминишућим детаљима, али и новим информацијама у вези са испитивањима.
У документу на 22 стране, Специјализовано тужилаштво Косова је од судије за претходни поступак, поред налога за хапшење и претрес, захтевало такође да се изда наредба за привремено сакривање идентитета жртава и сведока, као и привремено необјављивање оптужнице и докумената у вези са њом.
Ту је и један, за сада јавности недоступан захтев, означен као „редигован“ у верзији доступној за јавност. Иначе, у документу је на више места назначено да су делови налога за хапшење редиговани приликом објављивања.
Ипак, има интересантних детаља које су медији, посебно они у Приштини претходних дана објављивали у виду одвојених вести, док се највећи део садржаја односи на питање (не)безедности сведока и утицаја на њих, укључујући искуства и из претходних кривичних поступака Међународног кривичног суда за бившу Југославију, као и уопште покушаја четворице оптужених да опструишу рад садашњег специјалног суда, све до најновијих покушаја ове године.
Разлози за притвор
Осим што се у оптужници терете за почињене ратне злочине, у овом документу су наведени – како је тужилаштво то представило – основани разлози за притвор Тачија, Весељија, Краснићија и Сељимија, међу којима су ризик од бега, опструисање кривичног поступка од стране осумњичених, а што укључује и утицај на сведоке, жртве и саучеснике; те озбиљност злочина и начина или околности у којима је злочин почињен.
Листајући ове разлоге, тужилаштво се дотакло и личних особина оптужених, њиховог понашања у прошлости, наводећи даље оно што би могло да укаже на то да би оптужени могли да понове злочин.
„Постоји значајан ризик да ће осумњичени поново организовати кривична дела насиља против оних за које се сматра да су против њих и стога је наредба за њихов притвор једино разумно средство како би се решило питање овог ризика“.
Свеприсутна клима застрашивање
У делу чињеничног описа стања, ужилаштво је навело да Тачи, Весељи, Краснићи и Сељими, имају „огроман утицај“ над бившим припадницима „ОВК”, али и уопште на Косову.
„Појединачно и колективно они имају могућност да манипулишу владиним телима, како би избегли и осујетили поступке против њих, и како би мобилисали додатне основе подршке, укључујући и оне који су били под њиховом командом у ОВК, те групе попут Удружења ратних ветерана ОВК”, наводи се у тачки четири документа.
Тужилаштво је детаљно описало оно што види као покушај опструкције овог судског поступка.
У највећем делу тих навода изнели су примере затрашивања сведока, укључујући и њихова убиства, односно оружане физичке нападе на њих.
Ту се помињу и примери из случаја Љимај и Харадинај, који нису обухваћени овом оптужницом.
„Током поступка, претресно веће је наишло на значајне потешкоће у обезбеђивању сведочења великог броја сведока. Многи сведоци истакли су страх као кључни разлог за то што не желе да се појаве пред претресним већем и пруже доказе. Претресно веће је стекло јак утисак да се суђење одржавало у атмосфери у којој су се сведоци осећали небезбедно. То је било услед бројних фактора специфичних за Косово, на пример мале заједнице са Косова и блиске мреже у оквиру породица и заједница што је учинило тешким то да се гарантује анонимност. Стране су се сложиле да на Косову постоји нестабилна безбедносна ситуација која је била посебно неповољна за сведоке” – један је од описа налога за хапшење.
„Заиста, када се разговара са Канцеларијом специјалног тужилаштва, више потенцијалних сведока – укључујући жртве, бивше припаднике ОВК, и бивше запослене у међународним организацијама које делују на Косову, као што је ОЕБС – изразило је страх или се позвало на претходна искуства утицаја на сведоке. Током ове истраге сведоци су више пута изразили истински страх од оног што би им се могло догодити ако проговоре истину у Канцеларији специјализованог тужилаштва“ – само је један од више сличних навода о тешкој ситуацији да се обезбеде сведочења.
Ипак, то је само најновија манифестација дуготрајног проблема, Тужилаштво указује на пређашња искуства.
„Према извештају ОЕБС-а о суђењу на Косову током првих 10 година након рата, питање заштите сведока ‘подрило је гоњење случајева ратних злочина можда чак и више него било које друго појединачно питање’, нарочито у случајевима против бивших припадника ОВК”, навело је тужилаштво, цитирајући део ОЕБС-овог извештаја из маја 2010., и извештаја Савета Европе.
Реченица која се у налогу за хапшење цитира на више места јесте Сваки од осумњичених има средства, мотив и прилику да утиче на…– уз образлагање детаља тог утицаја – од утицаја на сведоке и жртве, до утицаја на сараднике, присталице и званичнике.
„Сваки од осумњичених има средства, мотив и прилику да утиче на сведоке, и да на други начин избегну и опструишу поступак. Да се такви инциденти догађају пре него што се потврди било која оптужница сликовито илуструје могући ризик од пуштања осумњичених на слободу. Као што је видљиво из претходних кривичних гоњења, укључујући оне припаднике из удруженог злочиначког подухвата и остале блиске сараднике осумњичених, постоји свеприсутна клима озбиљног утицаја на сведоке и застрашивања на суђењима бившим члановима ОВК”.
„Сви осумњичени имају средства, мотив и прилику да избегну правду. Сви осумњичени су бивши виши команданти ОВК и садашњи или бивши политички лидери у косовској влади. Сви имају приступ значајним средствима и могу лако да мобилишу широку мрежу присталица и државних званичника, укључујући особе са безбедносном, полицијским и обавештајним знањем”.
Тужилаштво је даље излистало примере за које тврди да они потврђују ове наводе, а који се првенствено односе на кривична дела, односно злочине, за која се терете у оптужници, и са којима се, како се наводи – илуструје општа узнемирујућа ситуација.
Праћен и случај Гаши
Прикупљајући доказе о опструкцији суда од стране косовских челника, тужилаштво се бавило и недавним појединачним случајевима, као што је то био тзв. случај Гаши – када је у пролеће ове године, непосредно након његове изјаве у једној емисији о томе да су припадници „ОВК“ чинили „појединачне злочине“, тадашњи косовски премијер, Аљбин Кутри, сменио свог саветника и дугогодишњег сарадника, Шкељзена Гашија (Схкелзен Гасхи).
„(…И као резултат – у складу са језиком врховника ОВК 1998-1999. – он је био: и) Етикетиран као ’колаборациониста’ и подржавалац Срба – од стране Јукупа Краснићија и водећих људи Удружења ветеран ОВК; ии) Био је предмет упућених претњи смрћу и услед тога иии) отпуштен је са своје позиције саветника…”)
„Пример Гашија одржава климу некажњивости и затрашивања којом осумњичени управљају и коју подржавају“, наводи тужилаштво.
Тако осумњичени „имају подужу историју непријатељског деловања према одговорности за злочине који су почињени током рата или према било каквој истрази истих“.
Косовски министар правде и шеф канцеларије за помоћ оптуженим подмићивали потенцијалне сведоке
Тужилаштво је такође излистало догађаје које види као непосредне покушаје Тачија и Веселија да укину и сама Специјализована већа, осврћући се пре свега на такав покушај 2017., односно 2019. године.
Тачи обмануо јавност, у Хагу испитан још 12. децембра прошле године
Тужилаштво наводи и да је Хашим Тачи обмануо јавност када је у априлу ове године у интервјуу за Зери казао да није испитан од стране специјалног суда.
„Тачи је од тада јавно лагао у којој мери је био лично укључен у (истрагу прим.ред.) Канцеларије специјалног тужилаштва“.
У фусноти овог навода објашњено је да је Тачију уручен позив за саслушање још 17. новембра 2019., а да се он први пут на саслушању у Хагу појавио 12. децембра 2019.
Новину у овом документу представљају и наводи о томе да су званичници косовске владе, „лојални“ Тачију и Весељију, уз конкретно помињање бившег министра правде, Абељарда Тахирија и доскорашњег шефа Канцеларије за правну помоћ потенцијално оптуженима пред Специјалним судом, Дритона Љајћија, управљали „корумпираним владиним исплатама“ потенцијалним сведоцима Специјалног тужилаштва.
Наводе да је ова канцеларија на име трошкова испитаних исплаћивала већ подмирене трошкове од стране Специјалног суда, те да су исплате вршене и онима који нису поднели формални захтев за исте.
Из Тужилаштва подсећају на то да је некадашњи косовски министар правде, Абељард (Абелард) Тахири, именовао Дритона Љајћија (Лајçи) за руководиоца Канцеларије за правну помоћ и финансијску подршку потенцијално оптуженима пред Специјалним судом.
Наводе да је Тахири искључиво сарађивао са Тачијем и да је имао „више улога“. Други детаљи о овој сарадњи, међутим, нису познати јавности, због тога што су ова тачка захтева Тужилаштва, као и следећа, редиговане.
У документу тужилаштва прецизира се да је Љајћи непосредно пре него што је именован за директора ове Канцеларије у косовском Министарству правде, радио као саветник Кадрија Весељија и да је познавао Тачија дуже од 25 година – с обзиром на то да је био члан иницијативног савета Тачијеве ПДК 1999.
Из тужилаштва цитирају Љајћија – да је ова Канцеларија обрађивала захтеве за плаћање наводних „парничних и путних трошкова“ за осумњичене који се појављују пред СТК.
Међутим, из СТК поручују да су Специјализована већа Косова већ извршила надокнаду таквих трошкова испитанима.
„Очигледно је да исплате новца од стране Канцеларије нису у складу са доследним критеријумима и да имају танку везу са насталим легитимним трошковима“, поручују из овог Тужилаштва.
Тужилаштво даље у редигованом члану захтева наводи да је одређена особа добила новац, без прецизирања износа, а поводом једнодневног испитивања у Хагу, али и да нема доказа да се та особа икада формално пријавила Одељењу за финансијску подршку пре него што је примила исплату.
Са друге стране, додају да захтеви других, који су испитивани више дана од стране овог тужилаштва још пре више месеци, још увек нису одобрени.
Тужилаштво уједно сматра да су се Тачи и Весељи такође ослањали на оне који су њима лојални, попут Љајићија, да им преносе детаље о истрагама Специјалног тужилаштва.
Покушаји утицаја на потенцијалне сведоке, укључујући именоване чланове злочиначког удруженог подухвата, такође су укључивали њихово ангажовање на владиним позицијама, додаје даље Специјално тужилаштво.
Ратни злочинац као саветник премијера одмах по изласку из затвора и исплата од 15000€
Подсетили су на то да је осуђени ратни злочинац Суљејман Сељими (Сyлејман Селими), након што је изашао из затвора 25. јануара 2019., у року од 72 сата ангажован као саветник тадашњег премијера Рамуша Харадинаја, као и да му је позив Специјалног суда за саслушање уручен 29. јануара.
„Након негодовања јавности, Сељими је отпуштен са функције недуго након што је испитан у Специјалним већима фебруара 2019. године, али не пре него што је примио преко 15.000 евра на рачун плате за недолично обављање посла“, додали су.
Наводе и да је Рустем Мустафа, који је такође означен као члан злочиначког удруженог подухвата, испитан јануара 2019, али и да га је тадашњи председник, Хашим Тачи, фебруара месеца именовао за саветника са годишњом платом од 18,000 евра.
Додају да ништа од тога није било јавно објављено док није откривено у извештају Косовске агенције за борбу против корупције.
И у налогу за хапшење: Удружени злочиначки подухват
Тачи, Весељи, Краснићи и Сељими се, као и у оптужници, и овде од почетка терете да су као припадници „ОВК“ и привремене владе Косова, били чланови „удруженог злочиначког подухвата“, са заједничком сврхом која обухвата незаконито застрашивање, злостављање, извршење насиља и уклањања оних које су сматрали противницима.
Штавише, неки од осумњичених имају очигледну историју умешаности или ометања спровођења закона, а већ постоје докази о покушајима мешања у истражне актиности Канцеларије специјализованог тужилаштва. На пример, чланови ШИК-а који одговарају Кадрију Весељију, и означен члан удруженог злочиначког подухвата, Азем Суља, умешани су у праћење, претње и уцењивање сведока који сведоче против бивших чланова ОВК у МКСЈ (Међународни кривични суд за бившу Југославију).
Управо у делу о застрашивању сведока у поступцима пред бившим МКСЈ, ови наводи су такође на више места редиговани, као што је то случај када се описује покушај убиства, не зна се кога, од стране оних који су радили за Реџепа Сељимија.
„У року од сат времена након покушаја убиства, Сељими је покушао да позове једног од осумњичених и Сељими је потом контактирао једног косовског полицајца, затраживши од њега да узме оно што је осумњичени користио у покушају атентата”, наводи се даље, такође у редигованој верзији.
Истражитељ је забринут тиме да Реџеп Сељими може „у било које време да позове једног полицајца и да од њега тражи да своју позицију искористи како би преузео доказ за који постоји могућност да је коришћен у криминалним радњама“.
Ризик за сведоке ће се повећати када се буде открио њихов идентитет
Коначно, тужилаштво потврђује да ће бити „неизбежно” то да ће четворица осумњичених у једном тренутку сазнати за идентитет жртава тужилаштва, те да то представља „повећан ризик“ за застрашивање сведока, али ће тужилаштво до тада бити спремно за такву ситуацију. Једна од мера је и та да би ови сведоци могли да буду склоњени на другу локацију, али се и признаје да се неће сви сложити са мерама измештања.
Тужилаштво истовремено ипак признаје да нарочито када се суди високим припадницима „ОВК“ ни додатне заштитне мере „неће у потпуности решити ризике утицаја и мешања”.
„У складу са овим, озбиљни ратни злочини и злочини против човечности, какав је овај случај, привући ће значајну пажњу јавности на Косову, где се још увек осећају последице рата, а процес нормализације односа између етничких заједница и политичких група још увек траје”, навело је тужилаштво.
Тужилаштво од априла у „дефанзиви“
Да, конкретно Тачи и Весељи, опструишу истрагу, Тужилаштво је јавности по први пут саопштило 24. јуна ове године у саопштењу у ком су такође саопштили да је суду поднета оптужница против њих двојице и осталих на испитивање.
Сада је познато да је Тужилаштво било врло активно када су оптужбе против четверца у питању.
Наиме, суд је оптужницу суду предао 24. априла ове године, месец дана након тога, односно 28. маја предат је и захтев за хапшење, документ чији су наводи пренесени у овом тексту, а 24. јуна неуобичајено, али дозвољено, саопштено је и јавности да је оптужница поднета.
Свега пар дана након подношења захтева за хапшење у мају, тачније 2. јуна, Тужилаштво је од суда затражило да пропратној документацији уз овај захтев дода и још материјала који га поткрепљују.
„У питању су материјали који се састоје од изјава два сведока и девет других документа… Конкретно ови сведоци су имали директан контакт са осумњиченим током релевантног временског периода и/или су директно учествовали у напорима да се лоцирају и ослободе жртве које су биле притворене од стране ОВК“, стоји у документу Тужилаштва.
Тачи је, по други пут у Хагу испитиван од 13. до 16 јула, а 24. јула је Тужилаштво суду поднело ревидирану оптужницу у односу на ону предату априла. И она је предата 24. јуна, односно месец дана након што је јавности саопштено да суд разматра оптужница ратне злочине против Тачија, Весељија и осталих.
Ова, ревидирана оптужница, коначно је потврђена од стране судије 26. октобра, а њена редигована верзија 30. октобра.
Налог за хапшење четверца такође је датиран на 26. октобар, а ухапшени су 4. односно 5. новембра.
У ишчекивању почетка суђења
Хашим Тачи, Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи ухапшени су почетком новембра због оптужби за ратне и злочине против човечности почињене на Косову 1998. и 1999. године. Део јавности ове оптужнице очекивао је још од 2008. када је објављена књига бивше главне тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте под називом – „Лов. Ја и ратни злочинци!“ када су први пут јавно објављени наводи о постојању доказа да су припадници ОВК били укључени у киднаповања цивила на Косову и трговину људским органима.
Наводе дел Понте истраживали су касније и двојица тужилаца, најпре швајцарац Дик Марти чији је извештај „Истрага оптужби о нехуманом третману људи и нелегалној трговини људским органима на Косову“ усвојен у форми резолуције Савета Европе 2011., а потом и Американац Клинт Вилијамсон.
По завршетку истрага Радне групе за специјалне истраге Вилијамсона, он је саопштио да је прикупљено довољно доказа за подизање оптужнице, али да је пре тога потребно формирати суд који ће бити надлежан.
Тај суд формиран је 2015. а прве оптужнице потврђене су у лето, односно јесен 2020.
Они су имали већ прва приступања суду а раније ове недеље одржана је и прва статусна конференција.
Тужилаштво у Хагу спремно је за суђење у лето 2021. Кажу да имају 1842 ставки (процењују да ће извести око 1500 доказа), у које спадају докази изјаве преко 150 сведока и захтевају заштитне мере за одређени број не само сведока, већ и жртава. Одбрана, међутим, наводи да је за њих реалан датум почетка суђења ипак лето 2022.
Извор: Коссев
Фото: Коссев
