Село је ћутало, као и сва српска села након што су Срби остали сами на КиМ, остављени од државе, да их черече сви којима се то прохте.
У даљини се чуо звук комбајна, који је код сељака увек будио радост, јер нема веће молитве Господу за сељака, него да буде здравља и да буде хлеба.
Нека Бог да здравља и хлеба да преживимо и умесимо колач за крсну славу!
А онда су пуцњи променили све, онда је радост заменила туга.
Звук комбајна су заменили јауци.
Четрнасторица мушкараца је убијено на њиви, у жетви.
Данас, четрнаест гробова стоје немо на Светој земљи и чекају да правда која је страдала давно пре њих, проговори.
Срби из Старог Грацка се од тада боје звука комбајна.
Свака жетва их подсећа на Крваву жетву, страх је још већи, јер правда није задовољена, а звер без ланца можда и овог лета лежи на међи српског имања и вреба.
Овим часним хлебом са крвавог поља хранили смо своју децу. Можда је овим хлебом након што се напојио српском крвљу и сам убица ублажио глад.
Нека Господ упокоји душе у Христу уснулих слугу својих, а онима који нам уселише страх и тугу нека пресуди по правди Његовој.
