У дану када је премијер Косова Аљбин Курти именовао директора Института који ће се бавити злочинима почињеним у рату 1998. и 1999. године, министарка правде Аљбуљена Хаџиу саопштила је да се Влада Косова бави тужбом за геноцид против Србије. Саговорници Косово онлајна указују да за тужбу за геноцид против Србије не постоје услови јер Косово није члан Уједињених нација ни потписник Конвенције о забрани геноцида, док поводом формирања Института упозоравају да он може да буде употребљен у политичке сврхе.
Хаџиу је јуче рекла да је тужба за геноцид у “владином програму”, као и да су премијер Аљбин Курти, председница Вјоса Османи и председник парламента Гљаук Коњуфца ангажовани у том процесу.
Доцент на Правном факултету Универзитета у Косовској Митровици Душко Челић, поводом најава из Приштине да се спрема тужба за геноцид против Србије, за Косово онлајн каже да за тако нешто нема основа и да је то више, како је рекао, медијска прича због притиска на Србију.
“Правно гледано овакве претње су апсолутно нереалне, не постоје ни процесни ни материјални услови за такву врсту тужбе. Материјални не постоје јер ни чињенице нису на страни евентуално такве замисли а процесне не постоје јер Косово није ни члан УН ни потписница Конвенције о забрани геноцида нити може бити странка у поступку пред Међународним судом правде који би требало да буде надлежан за тако нешто. Овде је чини ми се реч више о медијској причи и притисак на Србију“, каже Челић.
На питање да ли су овакве најаве само унутрашње потребе или позив Западу за нови притисак на Србију, Челић каже – и једно и друго.
„Чини ми се да има елемената и једног и другог. Режим Албина Куртија чини све да изгради свој „имиџ“ на једној нажалост антиспрској дискиминаторској политици коју брутално спроводи последњих месеци на Косову па се овим обраћа и свом бирачком телу с једне стране а с друге стране се чини, с обзиром да он често вуче потезе у сагласности са једним делом међународне заједнице, односно са једним делом западних сила па можемо спекулисати са тиме да постоји једна врста договора да оваквим медијским наступом изврши даље притисак на Србију у смислу евентуално одустајања од Резолуције 1244 и од националних и државних интереса на територији Косова“, каже Челић.
Адвокат Бранко Лукић истиче да на формирање приштинског Института за злочине почињене током рата на Косову Србија не треба да гледа као на димну завесу и да постоји велика опасност да се он користи у политичке сврхе. Како каже, познато је како Запад функционише, и то ће, сматра, покушати да искористе, пре свега, против Србије.
„Можда ће доћи до захтева, као што смо видели, да Косово тражи изручење наших људи што је немогуће према било којем праву. Прво, мора да постоји држава, а Косово није држава. Мора да постоји уговор између држава, између Србије рецимо, и Косова, да би могао неко да се изручи. У овом моменту сигурно таква могућност не постоји, али сутра, како се Запад односи према Србији и Србима, можемо да дођемо у велику опасност да стварно дође до хапшења и изручивања људи на Косову, да им се доле суди, што би било и за те људе и за државу катастрофа“, рекао је Лукић.
Када су овакве ствари у питању, Лукић истиче да не треба „забијати главу у песак“.
„Судило би им се очито у Приштини, а последице би могле да буду да им се да рецимо могућност да туже за накнаду штете пред Међународним судом правде, што је покушала Босна и Херцеговина, наравно нису успели пошто није било никаквих основа за то. Право није егзактна наука, право може да буде и црно и бело, обично и сиво, али може да буде велика опасност и за те људе и за државу“, закључо је Лукић.
Косовски премијер именовао је јуче Атдеа Хетемија за извршног директора Института за злочине почињене током рата на Косову и том приликом истакао да „оживљавају Институт који ће се бавити злочинима Србије у рату 1998-1999″.
