Објављени су прелиминарни резултати пописа на Косову. Иако у Приштини тврде да ти подаци још нису комплетни, саговорници Косово онлајна упозоравају да је овај процес од почетка пратио читав низ контроверзи и неправилности, а да би резултати могли да прикрију чињеницу да је све више грађана који су своју будућност пронашли у иностранству.
Пише: Арсеније Вучковић
Према прелиминарним резултатима пописа становништва који је спроведен у периоду од 5. априла до 24. маја, Косово има између 200.000 становника више, односно 153.000 мање у односу на 2011. годину.
Што је најгоре, у овој рачуници је изгледа свако у праву.
Директор Агенције за статистику Авни Кастрати је на конференцији за медије навео да је на Косову 1.586.659 становника, односно 200.000 више него 2011.
Међутим, те године Косово је бројало 1.739.825 грађана, па проста математика каже да их је сада 153.166 мање.
“Током периода 2011-2023. становништво Косова се повећало за 203.294 становника (позитиван пораст). Међутим, прелиминарни подаци показују смањење становништва”, објашњено је на слајду током представљања извештаја.
Да бисмо рашчивијали шта је по среди додатно смо се обратили Агенцији за статистику где нам је објашњено да разлика у бројевима потиче из чињенице да те 2011, за разлику од ове, у попис није била укључена дијаспора.
Кастрати је на представљању прелиминарног извештаја пописа казао да ће коначни резултати бити представљени до краја године, а да представљен број становника не укључује пописане грађане из дијаспоре којих је до сада регистровано близу 600.000 хиљада, а процес пописа за ову категорију отворен је до 31. августа.
Према подацима Агенције за статистику, број становника повећао се у девет општина, док је у 29 локалниих самоуправа тај број смањен.
На Косову је 795.046 је мушкараца и 791.614 жена. Просечна старост грађана је 34,82 године.
„Реализација пописа становништва била је један од најприоритетнијих пројеката владе током ове године, узимајући у обзир значај благовремених података. Ова регистрација је одраз наше посвећености разумевању и решавању потреба нашег становништва, обезбеђивању једнаке расподеле ресурса, као и постављању темеља за информисано доношење одлука које ће обликовати будућност Косова“, изјавио је премијер Аљбин Курти.
Политика или незнање
Социолог из Приштине др Исмаиљ Хасани каже за Косово онлајн да “разлика у бројању”, између 200.000 више и уједно 153.000 становника мање не говори о политичком, већ о проблему незнања оних који су спроводили процес пописа.
“Када ми је дошао пописивач питао сам га шта је цензус, није знао да одговори. Дакле, није проблем политичке природе него незнања. Остаје да, када коначни резултати буду објављени, видимо где су промашили. Од почетка сам био против овог пописа становништва. Не би нам попис побегао, живели смо и без њега. Када је држава консолидована до те мере да јој је остао још само попис становништва онда значи да је решила све своје проблеме”, каже иронично Хасани.
Нема дилему да је Влада Косова у потпуности промашила са пописом становништва зато што је, како наглашава, од почетка обиловао бројним неправилностима.
“Мислим да је Влада Косова потпуно промашила са овим пописом становништва. Попис становништва би требало да се обави, и свака држава је дужна да то уради, али у другим околностима. Прво, Влада Косова је требало да се врати Охридским споразумима и спровођењу задатака које је преузела на остваривању Заједнице у општинама са већином становништва Срба као делом тог споразума, да заврши све задатке који произилазе из њега”, каже Хасани за Косово онлајн.
Наводи и да је пре пописа било потребно да влада започне дијалог са срспком заједницом.
“Да почне дијалог са локалним Србима јер у енклавама где су Срби принуђени да живе или су се сами определили, не може се сматрати успешним попис становништва где постоји једна општина, не бих је спомињао, са 457 становника, што није тачно. То на крају крајева онда и није општина. Како ће онда та општина исцрпети фондове, како ће бити део система плаћања пореза или коришћења фондова владе са 400 становника? Значи, ту су промашили”, наводи Хасани.
Истиче да процес пописа има и друге кључне пропусте због чега сумња у валидност података.
“Када је реч о бројкама, сумњам са научног аспекта у неке елементарне стандарде и критеријуме који су примењивани. На пример, а не причам сада о историји, 1851. године је уведено питање националне припадности у процесу пописа, пре тога није постојало. Сада, када погледамо питања која су постављана, има и Албанаца и Срба да су одбили попис из објективних разлога. За српску страну можемо да кажемо да су бојкотовали јер им је неко рекао да не изађу. Али, шта са Албанцима или другим националностима које су такође одбиле попис?”, каже Хасани.
Према његовом мишљењу кључан проблем је што су на попис послати необучени – неспремни пописивачи.
“Послали су своје људе који су политички контигент Покрета Самоопредељења, политичке партије Аљбина Куртија, а нису их обучили”, каже Хасани и то аргументује примером да на основу резултата пописа Северна Митровица има мање становника него неке друге општине на северу.
“То су бројке показале”, поентира Хасани.
Додаје да је проблем и у чињеници да у многим местима није ни било пописивача.
“Не знам колико су били плаћени, али слали су децу. Негде нису ишли уопште. Знам пуно, и у насељу где живим, нису долазили. Не знам одакле су узели те бројке. Тотално сам против пописа на начин на који је одржан на Косову”, истиче Хасани.
На питање како оцењује чињеницу да ће дијаспора моћи да се попише све до краја августа, овај социолог каже да је апсолутно реч о политичком проблему.
“То је ипак проблем политичке природе. Председнику владе Косова треба дијаспора, треба му због гласова. Није он склон да чека дијаспору када она има времена да дође да се попише, него он инсистира да држи све конце како би их употребио када му буде одговарало за гласање”, сматра Хазири.
Демокрафија и дијаспора
Политиколог Огњен Гогић каже да се прелиминарни резултати пописа становништва на Косову уклапају у регионални тренд демографског пада становништва, али и покушај власти у Приштини да се он прикрије кроз нереалан приказ грађана који су у дијаспори.
“Мислим да је манипулација наступила у том смислу што су неки људи који су пописани као трајно становништво заправо пре дијаспора него што су реално на територији Косова. Мислим да ће ту доћи до неке врсте манипулације. Нећемо имати праву слику колико је заправо особа напустило Косово. Дакле, постоји пад наталитета, али такође постоји висока стопа емиграције коју резултати овог пописа неће на прави начин да одразе”, каже Гогић у разговору за Косово онлајн.
Подсећајући да је Косово у једном периоду имало “демографски бум” и да је сада кренула силазна путања.
Према његовим речима Косово се, као и све друге земље региона суочава са демографским падом становништва, а истовремено порастом људи који одлазе у иностранство због чега су пописивачи били “флексибилни”.
“Чини се заправо по сазнањима које имам са терена да су ту били мало флексибилнији и да је могуће да један број становника који је пописан као да је трајно становништво које живи на територији Косова, заправо већи део времена проводи у иностранство. Било је омогућено укућенима да попишу и своје чланове породице које су на привременом раду у иностранства тако да је вероватно заправо демографски пад Косова већи него што овај попис показује и да је заправо више људи емигрирало него што ће се утврдити на основу пописа”, указује Гогић.
Он додаје да се тренд исељавања бележи и код других мањинских заједница на Косову, пре свега Бошњацима и Горанцима, а да је тренд раста приметан само код ромске популације.
Коментаришући тврдње неких аналитичара да су прелиминарни резултати пописа алрмантни и да захтевају “ванредну ситуцију” Гогић каже да је реч о исполитизованим изјавама зато што је читав регион суочен са овим феноменом који не може да се реши “преко ноћи” већ захтева дугорочно планирање и стратегију.
“Ко год је покушао да демографску кризу реши преко ноћи видео је да то не функциона тако. Али да, заиста и Косово, као и цео регион мора да се запита ко ће ту опште више живети, и пре свега, због чега постоје тај тренд исељавања, због економских разлога. То јесте нешто што захтева озбиљно размишљање у политици”, закључује Гогић.
Миграције и стратегије
Програмска менаџерка НВО Друштвена иницијатива Милица Андрић Ракић оцењује да је Косово, према првим резултатима пописа, суочено како са унутрашњом, тако и спољашњом миграцијом становништва што је за премијера Куртија био довољан сигнал, али са погрешном стратегијом како да врати дијаспору.
“Постоји та унутрашња миграција, а постоји и спољашна миграција. Оно што генерално показује резултати је да Косово има озбиљан проблем са одливом. Косово је једино у региону које има позитиван природни прираштај, дакле много више рођених него умрлих, а опет је изгубљено око 200.000 људи, то јесте смањен је број за 200.000 од пописа из 2011. И то је озбиљан проблем”, каже за Андрић Ракић за Косово онлајн.
Према њеним речима власти у Приштини су свесне проблема због чега су и одлучили да попишу и дијаспору.
“Генерално, дијаспора се не укључује у број пописа. Ви можете да бирате, да попишете дијаспору, али те бројке неће утицати на то како се креирају локалне политике, какве ће бити буџети општина. Претпостављам да је то урађено само да би се ублажили потенцијални негативни резултати пописа, да постоји негде свест, да и даље има људи, само су у иностранству, па ће се можда вратити”, истиче Андрић Ракић.
У том светлу треба посматрати и најаву премијера Аљбина Куртија који је дијаспори понудио у случају повратка и започињања неког бизниса повољне кредите.
“Што је доста дискриминативна мера и показује да влада заправо не размишља о људима који су већ на Косову, него покушава да натера људе да се врате. Али, ипак локално морају да се десе озбиљне промене да би се људи из дијаспоре привукли назад”, каже наша саговорница.
Коментаришући прелиминарне резултате пописа Андрић Ракић наводи да је попис показао да на Косову живи око 1,5 милиона становника од којих су пет одсто националне мањине.
Међутим, истиче, попис указује и на пражњење мањих средина, али и нереално већи број становника у градовима са превасходно мањинским заједницама.
“Када погледате резултате по градовима, Агенција је саопштила да је девет градова забележило пораст становништва, а реалан пораст се десио само у Приштини и Косово Пољу, и у некој мери у Урошевцу, али то је заиста врло мало, само 700 становника више. Сви остали градови, заправо општине у којима је забелажен пораст су мањинске: Штрбце, Грачаница. Грачаница је на пример забелажила пораст од 80 посто популације. Мамуша, дакле, турска општина, Клокот и друге општине које се сматрају невећинским и ни ту заправо раст није реалан, то је резултат бојкота пописа из 2011. А то што су сада порасли бројеви становништва, то нам показује да се сада српско становништво више, у већој мери одазвало. Реалног раста заиста има само у Приштини и Косово Пољу”, каже Андрић Ракић.
Зато ће бенефите осетити неке средине јужно од Ибра попут Грачанице која бележи 19.000 становника или Штрпце које је са 3.000 становника 2011, сада на 10.000.
“То ће се одразити позитивно на њихове калкулације буџета, дакле, порашће им буџети и моћи те локалних самоправа мало лакше да дишу, имаће већа средства на располагању”, објашњава.
С друге стране каже да су Каменица и Дечани општине са највећим одливом грађана.
“Дечани су изгубиле 48 одсто становништва”, каже Андрић Ракић.
Додаје да је миграција становништва најприметнија у Приштини која од некадашњих 190.000, сада бележи 227.000 и Косову Пољу које је – дуплирало становништво и сада се по броју изједначило са Јужном Митровицом.
“И то показује да се добар део људи сели из околних, то јест тих рубних општина у Приштину. Косово Поља је фактички сада већ и спојено са Приштином”, закључује Андрић Ракић.
