Српско средњовековно наслеђе у на Косову и Метохији представља интегрални део културне баштине Европе. У Призрену, граду музеју на ободу Метохије, звона средњовековних владарских и властелнских задужбина сведоче трајање Срба у том делу Балкана, а данас и њихову одлучност у опстанак, пише РТС.
Епархија рашко-призренска први пут се помиње у Хрисовуљи византијског цара Василија Другог 1019, када је ушла у сасастав Охридске архиепископије. Њено седиште и данас је у Душановом царском Призрену.
Призрен је град где сваки камен одише вишестолетним молитвама и литургијским појањем из 10 Немањићких и других задужбина. Лепотом архитектуре и живописа задивљује црква Богородице Љевишке. Задужбина краља Милутина из 14. столећа, део је историје и културе света.
“Богородица Љевишка је наша Сикстинска капела, не можете је заборавити јер она вас стално гледа и храни и говори ‘да ја сам та духовност, ја сам та уметност'”, каже Живојин Ракочевић, књижевник и новинар.
Задужбина цара Душана Силног, Свети Арханђели одредиште је Срба православаца.
“Препоручила бих свима да дођу да једноставно осете овај мир, ову топлину у души. Оно што ми имамо овде на Косову и Метохији, ја мислим да ретко ко има било где у свету“, наводи Лола Миленковић, туристкиња из Београда.
Јован Радић, професор на Богословији “Светих Кирила и Методија” у Призрену каже да је призренске светиње наслеђене од српских славних задужбинара, потребно очувати и за будућа поколења.
“Молитва у овим храмовима није прекидана кроз читаву историју. И данас се чује појање богослова и у Богородици Љевишкој и у Саборном храму Светог Ђорђа, и у Светог Спаса задужбини Младена Владисављевића из 14. века“, наглашава Радић.
“У Призрену, Богословија наша, ђаци када поју у цркви то ми даје наду, у души сам сва испуњена”, каже Весна Станковић из Призрена.
Житељем мултикултуралног Призрена сматрао се онај који је говорио српски, турски и албански. Данас је ово град у коме живи шездесетак Срба, до доласка Мисије Уједињених нација било их је више од 12.000.
