Приштина ће изгубити највећу подршку у америчком Конгресу када конгресмен Елиот Енгел, у јануару 2021. године, буде напустио Капитол Хил након више од три деценије на функцији, наводи се у тексту Тода Принса, уз оцену да његов одлазак можда неће бити повод да се Србија радује, преноси Танјуг.
У тексту објављеном на РСЕ, наводи се да је Енгел демократа који је од 1989. представљао делове Бронкса, градске четврти Њујорка са великим и политички активним албанским становништвом, а био је и лидер у Конгресу који је прикупљао подршку за признавање самопроглашене независности Косова од 2008. године.
“Његова непоколебљива подршка Косову током деценија учинила га је славним у земљи са претежно албанским становништвом, коју је признало око 115 земаља”, наводи се у тексту Принса.
Додаје се да је Приштина у част конгресмена именовала једну улицу и аутопут по њему, а чак су издали и поштанску маркицу са његовим ликом.
То га је, објашњава се у анализи, учинило контроверзном фигуром у Србији, која и даље одбија да прихвати губитак своје “бивше покрајине” и лобира против њеног признања од стране међународне заједнице.
Међутим, тврди Принс, Енгелов одлазак из Представничког дома где је донедавно председавао Комитетом за спољне послове, користећи свој застрашујући положај да кажњава Београд и брани Косово, можда неће бити повод да се Србија радује.
Енгел (73) након што је изгубио на унутарстраначким изборима у Демократској странци рекао је да је био упитан да ли жели да буде амбасадор или подсекретар у администрацији Џозефа Бајдена, те да разматра опције, отварајући питање да ли би могао да настави да утиче на америчку политику на Балкану.
“Постоји много различитих ствари које бих могао да урадим. Тренутно нећу доносити одлуке, али знате, размишљам о томе”, рекао је Енгел за Вашингтон егзаминер и додао да ће можда нешто и радити за нову администрацију, те да би можда могао да буде амбасадор.
Како се наводи у тексту, иако његови будући ангажмани још нису познати, недавна седница Спољнополитичког комитета Представничког дома САД о политици те земље према Балкану је показала његове интересе.
Уз то се додаје и његово уводно обраћање на тој седници у коме наводи да није знао какву ће страст развити према “малом кутку Европе названом Балкан”, али и да му ниједно место у том региону “није дирнуло срце више од Косова”.
“Одлука Енгела да одржи саслушање током његових последњих дана у Конгресу о делу Европе који је ретко у фокусу у САД, усред непосредних забринутости за националну безбедност попут Кине, Русије, Ирана и Северне Кореје, била је вредна пажње”, наводи се у тексту.
Ден Вајдих који је у Комитету за спољне односе америчког Сената био задужен за Европу и Евроазију, а који сада саветује Привредну комору Србије о привлачењу америчких инвестиција изјавио је да је седница Спољнополитичког комитета коју је сазвао Енгел имала за циљ да зацементира Енгелово наслеђе на Балкана, а посебно у односу на Косово.
Иначе, подсећа се у тексту, Енгел је био у првим редовима америчких конгресмена који је позивао администрацију Била Клинтона да интервенише 1998. како би зауставила српске и југословенске снаге на КиМ и вероватно нагласнији у Конгресу за америчко признање једностране косовске независности.
Док Енгел тежи неком амбасадорском месту, поједини нагађају и да би улога на Балкану могла да буде у његовим картама, будући да 2022. године истиче мандат тренутним америчким амбасадорима у Приштини и БиХ, а нагађа се и да би Бајденова администрација могла да именује посебне изасланике за регион, укључујући и за дијалог Београда и Приштине.
Наиме, Вашингтон је и даље усредсређен на узајамно признање, што би отворило врата и Београду и Приштини да се приближе чланству у ЕУ, а потенцијално чак и НАТО-у, наводи се у тексту.
Директор комуникација у Одбору за спољне послове Представничког дома Тим Мулвеи, одбио је да коментарише да ли је Енгел заинтересован за постављање амбасадора или је именован за специјалног изасланика на Балкану.
Роналд Њуман, председник Америчке академије за дипломатију рекао да ће вероватно неко Енгеловог калибра да води велику амбасаду у западноевропској престоници попут Лондона или Берлина, а не малу на Балкану.
Вајдих је рекао да се Енгелови коментари политичарима у Београду изгледају “политички тешки” када се залажу за јаче везе са САД и да их Русија користи у пропагандне сврхе да би изградили поделу између Србије и Запада.
“Руска порука је да вас Америка никада неће прихватити и да јој је стало само до Косова. И то је логично просечном Србину”, рекао је он.
Јанош Бугајски из Џејмстаун фондације у Вашингтону сматра да би Енгел могао да обавља послове у Бајденовој администрацији у вези Балкана а које нису везане за дијалог Београда и Приштине, попут рада са ЕУ у борби против руског и кинеског утицаја у региону.
Како је рекао, Енгел има велико искуство са трансатлантским односима.
Тања Доми, стручњак за Балкан на Колумбија универзитету сматра да ће се Бајден вероватно агресивније поставити према региону него претходни председници.
“Елиот је био јединствени шампион на Косову. Заправо није имао неког сличног себи, али то не значи да нема других који ће се појавити у Конгресу”, рекла је она и додала да ће његов одлазак надокнадити Стејт департмент који ће вероватно бити веома наклоњен Балкану.
У Конгресу Енгела ће заменити демократа Грегори Микс који ће ту дужност преузети 6. јануара, на првој седници новог Конгреса.
Извор: Косово онлајн
Фото: РТК
